Balun u Budinoj domovini

Balun i Nepalci su simpatičan par. Nepalci strašno vole nogomet, ali na FIFA-inoj ljestvici su zalipljeni za dno i već par godina nemaju pravu ligu već nekakav turnir. Usprkos svemu, na ulici klinci veći i manji neumorno nabijaju balune, naranče i krpe imitirajući svoje idole s TV-a.

– Za sve je kriv predsjednik saveza. Kurbin sin ukra je pare za obnovu stadiona – smrknuto mi objašnjava Bisham, Nepalac s britanskom diplomom i nekoliko balkanskih prijatelja – skoro nam je i ligu ukinuo. Sad igraju neki turnir. Ma više to i ne gledam,  zaključio je vidno frustriran pa ga nisan puno pila. Ipak nije moga proć bez da makar malo ispipam kako to izgleda kod njih.

Zapadna tribina se jedva drži

Uglavnom predsjednik kojem se ne mogu sitit imena, mislim da je u pitanju neki Sherpa[1] je navodno bia heroj nacije dok je igra balun, ali je posta strašno korumpiran kad se dokopa vlasti. Namištala su se prvenstva, nestajali su šoldi. Kad je 2014. potres razvalia nacionalni i pola zemlje, sve je stalo. A Sherpa je i dalje dobiva plaću. Navodno su iz inozemstva dobili i puno love za obnovit stadion, ali eto predsjednik kaže da nema tih para više.

– Znaš, pola igrača iz lige je otišlo radit u inozemstvo zadnjih par godina. Rade ljudi ko građevinci. Bolje ih plate nego da igraju nogomet, tužno zaključuje svoju priču Bisham.

Nakon njegove priče, koja je budimo iskreni zvučala poznata, mora san poć vidit stadion. Odma ujutro san rikšom otiša prid to zdanje. Nisan zna šta očekivat, ali bia san pozitivno iznenađen. Tribine su još stajale. Bio je ograđen, a nekoliko radnika je sjedilo na maloj skeli. ‘Kad su oni unutra, moraju postojat neka vrata’, mudro san zaključia i da se u potragu. Nakon par zaustavljanja nabasa san na mali ulaz u ogradi i naravski uša unutra. Nikog nije bilo u kiosku koji bi triba bit neka recepcija. Korak po korak, ko da mi je tu misto doša san i do druge ograde di me neki tip u odijelu (bilo je 30 stupnjeva) ferma.

  • Šta trebate, sir, upita je uljudno gospodin.
  • Ja sam novinar iz Europe i pišem reportažu o nepalskom sportu, hladnokrvno san laga, što je virujen sasvim opravdano s obzirom da san stvarno tia vidit kako to izgleda iznutra.
  • Oh, dobro onda. Prođite i pazite znaju padat komadi tribina, ljubazno me upozoria tip za kojeg virujen da je bio stadionski čuvar.

Na igralištu je treniralo par atletičara, a po tribinama su zjapile rupetine i armatura. Malo san se prošeta i prova zamislit kako je to izgledalo kad nije bilo srušeno. Kako bi bilo tu spremit gol u 93. minuti i zaletit se prema publici onako euforično klizit na kolinima prema korner zastavici…nisan uspia iako san se potrudia. Dobro, šta sad, netko meditira na piramidama i u crkvama, a ja na igralištu.

Nije baš Poljud, ali ipak izgleda ko lipo misto za igrati

Mora bit da je bia simpatičan stadion. Doduše, kojim tempom ga obnavljaju ko zna koliko će proć dok opet neko ne zaigra tu.

Sad mi je bilo jasno ono o čemu je Bisham priča. Moram priznat da san bia malo utučen zbog tragične sudbine ljubitelja baluna u ovoj prijateljski raspoloženoj zemlji. Ipak, nadu da će balun u Nepalu dobia san par dana kasnije. U Pokhari, drugom najvećem nepalskom gradu, sprijateljija san se s jednim opićenim Francuzom s kojim sam planinario po okolici. Putem prema tibetanskom izbjegličkom selu smo srili nekog dobroćudnog Turčina koji nam se pridružia taman kad smo ispod puta u jednoj maloj udolini čuli viku. Dica su igrala na balun i dovikivala su nam pokazujući da dođemo. Nije nam puno tribalo, spustili smo se niz prašnjavu padinu i upali u ekipu. Zavrnili nogavice, mobitele spremili i zaigrali tri na tri s 12-godišnjacima na prašnjavoj, kvrgavoj ledini.

Ovo je druga ekipica s kojom sam jednom zaigrao u parku u sred Pokhare

  • Jel vam triba para, pita ih je dobronamjerno Alan, moj prijatelj Francuz
  • Ne triba, ali bi bilo lipo imat novu loptu, skromno je odgovoria dječak
  • Koliko je balun, uskočia san
  • 300 rupija (3 dolara), neko od dice promrmlja, dok smo se mi gledali misleći kako bi im dali i više
  • Oćete još novca, oće vam bit dovoljno, ponovia je Alan
  • Ne, hvala vam. Lopta nam je dovoljna da se možemo igrat, mudro je zaključia simpatični školarac sa savršenim engleskim.

Za Nepal još ima nade.

[1] Kasnije san naša točno ime, Karma Tsering Sherpa, i poveza s pričom

O autoru aldofranicevic

Novinar, wannabe putopisac i prije svega putnik...
Ovaj unos je objavljen u Putovanja i označen sa , , , . Bookmarkirajte stalnu vezu.

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s