Heroji, vođe, generali, pobjednici pune knjige iz povijesti. Desetak godina u školi su mi sa tih stranica padale godine, imena i bitke, a evo sad kad san se po ko zna koji put vratia iz Praga iznova san zaključia da su jednoga zaboravili. I to ne bilo kakvoga. Nego jednog opakog, češkog badassa – Jana Žižku.
Foto: eurozpravy.cz
Isto ko šta odgovorno tvrdin da bi Smoje proda milijune knjiga da je pisa na nekom od ‘velikih’ jezika tako stojin i iza toga da bi se o Žižki snimilo ijadu filmova da je slučajno Englez, Nijemac ili ne daj Bože Francuz.
Žižku je pod svitla reflektora tadašnje europske vojne scene igron slučaja gurnija jedan puno miroljubiviji Jan. Jan Hus je bia svećenik kojen je dopizdilo šta se prodaju oprosti, šta je crkva bogata i raskalašena, a narod siromašan. Inače profesor na praškom sveučilištu Hus je bia ugledan i puno je drobia kontra papa. Obojice. U to vrime su bila dvojica koji se nisu mogli dogovorit koji je pravi. Hus nije bira tako da je izvriđa obojicu i oba su ga ekskomunicirali. Ali njega nije ni to zaustavilo tako da su mu morali doć glave. Jadni Jan Hus izdan od kralja gadno je nagrabusia u Konstanzu. Ukratko zapalili su ga ko heretika.
Ako ga je izda kralj, nije ga izda narod, a ni opaki Žiška. Kad su počeli husitski ratovi Žiška je već bia prekaljeni veteran s masu bitki iza sebe i okom manjka kojeg je izgubia kad je sa Litavcima i Poljacima na Grunwaldu tambura teutonske vitezove. Ovaj put je bilo drugačije jer iza sebe nije ima ozbiljnu vojsku nego hrpu neukih seljaka, nešto skromno opremljenog plemstva i svoju vojnu snalažljivost. S druge strane mu je stajala jedna od vodećih sila poznatog svita – Sveto Rimsko Carstvo Njemačkog Naroda, Austrija i braća Mađari, križari i malteški vitezovi.
I da, Žižka nije izgubia niti jednu bitku u tim ratovima. Zapravo, neporažen je bia cili vojni život. Uspia je u kratko vrime dovest ovu svoju razularenu masu vjerskih fanatika u red i usput je patentira primitivni tenk u 15. stoljeću. Wagenburg su ih zvali, a zapravo je bila rič o običnom drvenom vagonu u koje bi utrpa ljude, da im pištolje i reka im da pucaju na Nijemce. Žižka bi u međuvrimenu vitla ogromnim maljem i razbiva glave onima šta u bjegu padnu s konja. Bia je strah i trepet tadašnje Europe.
Pokušavali su njemu Nijemci i češki katolici doskočit na puno načina. Osta je Žižka i bez drugog oka, ali opet je bia pretvrd. Priča kaže da su Nijemci okružili jednom prilikom njegove trupe i taman kad su mislili da ga imaju iz okolnih šuma se pojavia još jedan obruč Žižkinih trupa koji ih je grozno razbia. Kratak vodič na temu ‘Kako izgubit od slipca’.
Ipak daleko od toga da je Žiška bia običan slipac. Ja osobno smatran da je bia potpuno lud. Prid samu smrt, teško obolia od kuge, naredija je svojin podanicima da mu oderu kožu nakon šta umre.
Zadnja želja mu je bila da od njegove kože naprave vojni bubanj kako bi nastavia svoj narod vodit do pobjede.
Dalmejšn lost in tranzlejšn 