Welcome to Nepal, my friend

Treći put je blicnia samostojeći fotoaparat, a ja san debilno žmirnia očima isto ko i prva dva puta. Opet san ispa ko narkoman na slici za vizu. Nije mi se dalo više mučit sebe rano ujutro pa san odlučia riskirat i s tom kriminalnom, a mladi službenik mi je udria pečat, nasmija se i uzea mi četrdeset eura. Tribalo je još proć kontrolu i skupit prtljagu prije nego punim plućima udahnem Nepal.

Prtljaga nije bila problem s obzirom da san letia iz Zagreba pa moja mila roditeljica nije imala priliku u prtljagu ubacivat stvari koje me mogu uvalit u probleme ka šta je to bia slučaj kad san prije sedan godina letia na Kubu. Naime, tad mi je moja draga mater inkognito u žep od jakete ubacila švicarski nož ako mi zatriba na turističkom putovanju. Mrki pandur me na aerodromu u Zagrebu samo ošinia pogledom i pita ‘da di ću ja s tim nožem’. Kako me gleda uvjeren san da me od pendrekanja spasia samo moj sitan stas i urođena umiljatost. Šokiran san objasnia čoviku i on je s razumjevanjem nož bacia u kantu, a mene pustia barba Castru.

S druge strane nepalski mir san čutia odma na podizanju prtljage. Ijadu svita je čekalo kufere. Sidili su svugdi, a graje je bilo ali realno puno manje nego šta bi se očekivalo. Izlazile su ogromne kutije, vriće, di koja torba. Pa se pojavia i jedan kufer a onda opet samo kutije. Prošlo je po ure a ja san se cili uzvrtia. Jedino san ja ronja i trčkara gori doli, a onda san shvatia – Nepalci koji rade u Dohi ovi avion koriste ko dalmatinski studenti Prometovu liniju Dubrovnik – Zagreb. Oni koji se lome po arapskom svitu šalju svojima u Nepal kutije pune najpotribnijeg.

Kathmandu, šarmantan i kaotičan uzeo me na prvi pogled

Dok je sva ta pomoć izašla iz aviona prošlo je i više od cile ure, ali i mene je nekako uvatila fjaka pa san se skroz opustia. Kako je prošlo masu vrimena transfer me nije čeka…ili su me Indijci iz hotela zaboravili pokupit. Bilo šta bilo, mora san se odma cjenkat s taksistima. Ajme šta san gušta ko prasac. On malo kala cijenu, a ja se okrenen i činin da ću poć kod drugog pa on kala još, a onda i ja malo popustim sritni obojica.

Ovi šta je dogovoria cijenu on je iša sa mnom, a mali taksist šta ne zna beknit engleski se samo smija i gazija sivoga Suzuki Maruttia ko da mu je zadnje. Diše se prašina, judi odaju po cesti, guraju se svi zajedno u tri, četri trake iako su zapravo samo dvi, a moj ti promotor ne uvlaći jezika. Drobi on o tome kako ima super veze po cilom Nepalu.

  • Oćeš da ti sredin trekking, helikopter ili bi iša u Pokharu, poduzetno mi je nutka sve i svašta
  • Aj pomalo… prvo hotel
  • Odvest ćemo te u najboji hotel u gradu, reka je
  • Nemoj molin te, ja bi da me odvedeš u moj hotel, malo nadrkano san mu odgovoria, a ovi je dobročudni Nepalac shvatia poruku
  • No problem my friend!

Kad san mu spomenia da san turistički vodič odma je počea priču o suradnji a ja san to stručno pribacia za neki drugi dan. U međuvremenu san doša prid hotel pored kojeg su očigledno tekli vrlo intenzivni građevinski radovi.

Srića da se ne čuje buka od građevinskih radova kod mene u sobi

  • O majku ti…. odma san sočno opsova

Stari Indijac za pultom bia je vlasnik. Kurba stara slaga je da se u mojoj sobi ništa ne čuje štemanje i da je posla taksi po mene. Već san vidia da se nećemo slagat, al aj.

  • I da, zva te niki prijatelj prije dvi ure, kaže on mene

Nije on ni završia rečenicu kad se u lobi ušulja nizak, lipo obučen momak i razvuka ogroman osmjeh.

Bia je to Rewati. Sad kako da objasnin ko je Rewati, a da bude jednostavno. Ma nemam pojma…aj onda ću komplicirano. Rewati je poznanik momka moje fakultetske prijateljice, eto. Ko je shvatia, shvatia je ko nije neka zanemari. Uglavnom ovaj dobri i smišni Nepalac i ja smo bili u kontaktu i reka je da će mi pomoć ako šta bude tribalo, ali nije mi ni na kraj pameti bilo da će me potražit prvi dan i ovako mi se obradovat.

Odma mi je na prvu lega. Reka san mu da ću ja bacit stvari u sobu i dvi minute se otuširat pa ako oće da odemo na ručak. On se nasmija i doda da se nigdi ne žurimo. Nabrizinu san se sredia i mogla je počet nepalska avantura.

Čin smo izašli dva mala musava su igrala balun pored ovog gradilišta na koje puca pogled iz moje sobe i dok san odigrava dupli pas s ovim manjim golub mi se ispraznia po dukserici. Nisan odma ni skužia, ali kad mi je došlo do mozga odma san uzea beštimat dok me Rewati zabrinuto gleda nerazumijevajući šta mi je. Znalački se nagnia nad moje rame i kratko proučia ono šta mi je golub ostavia.

  • A ma dobro je. Bila je fleka. Bila ti nosi sriću, ne bi bilo dobro da je sivo, jer to je loš znak, objasnia je moj novi prijatelj i nasmija se.
  • Welcome to Nepal my friend! You will love it, dobacija je i potapša me po ramenu.
  • Let’ s go to eat, my friend, odgovoria san i počea otkrivat nepalske tajne prije nego šta san mislia.
Oglasi

O autoru aldofranicevic

Novinar, wannabe putopisac i prije svega putnik...
Ovaj unos je objavljen u Putovanja i označen sa , , , . Bookmarkirajte stalnu vezu.

2 odgovora na Welcome to Nepal, my friend

  1. Milka napisao:

    Uvijek zanimljivi putopisi,imam osjećaj da sam i sama boravila tamo 👍
    Ako i ne ostavim kom.svaki puta,to ne znači da nisam vjerna citateljica,tek da se zna..

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s