Ja i dva Eldera – priča o preobraćenju

Borba za spas moje ateističke duše očigledno je ozbiljan posal. Njome se posljednjih dvadesetak godina bave brojni meni poznati i nepoznati čimbenici. Baba je tako na izravnoj liniji sa svetim Antom i Nikolom svaki put kad ja sidnen u autobus, a iz pouzdanih izvora znam da i neki obiteljski i intimni prijatelji raznih religijskih opredjeljenja koju lipu kažu višim istancama u moje ime i na tome im iskreno zahvaljujem.

Naime, kako moja baka kaže ‘sinko nikad nisi siguran’ pa se i ja vodim tim. Nije loše bit osiguran na sve strane. Zato pustin i jednog kolegu budistu da s vrimena na vrime pokušava levitirat u mene u stanu.

Interesantno je da tu moju naklonost ekumenizmu nanjuše razni sektaši diljem Europe. Tako su u ‘apostoli’ Crkve sv. Lawrenca ili tako nešto, mahom lipo obućeni Kanađani s perfektnim hrvatskim izgovorim, imali navadu da me redovito zaustavljaju po gradskim trgovima i tramvajima tvrdeći da mi je suđeno bit njihov kolega, jer vide ‘ neko svitlo u meni’. Istini za volju mater mi zna reć da san njeno sunce (a mamama se viruje, jer su uvik upravu), ali čisto sumnjam da su dotični bili o tome informirani. Prije će bit mp3 šta san ga u to vrime nosia u džepu od kaputa.

Usprkos kratkotrajnom zatišju moja povezanost s uličnim prorocima i njihovim regrutaciskim snagama nije nestala. Dolaskom u Litvu su se reaktivirali i u malešnom Šauliaiu postavili zamku. Jedne ledene litavske večeri (kao da sve nisu takve) na uobičajno praznim ulicama u susret su mi došla dva mladića u odijelima i pružili mi ruku ko da se godinama znamo. S obzirom, da je u Litvi ritkost da neko pruža ruku u strančevom pravcu, osim ako pijanac ne zamahuje da ti da trisku, sta san i prihvatia priču. Mormoni. Zna san da ima neka kvaka u toj ljubaznosti.

Ova dva mormonska misionara nisu moji Elderi, ali bacaju malo na njih. Inače Eldere nisan slika jer nisan mislia pisat o njima pa san mora ilustraciju skinit s interneta... (wheatandtares.org)

Ova dva mormonska misionara nisu moji Elderi, ali bacaju malo na njih. Inače Eldere nisan slika jer nisan mislia pisat o njima pa san mora ilustraciju skinit s interneta… (wheatandtares.org)

  • Kako je tebi ime?
  • Aldo, a vama dvojici?
  • Elder, odgovoria je jedan. Oma mi je palo na pamet da mu kažem da nisan pita ko je stariji, nego kako mu je ime, ali odusta san jer san pretpostavia da im neće bit smišno.
  • Elder, odgovoria je drugi.

Sad nisan moga izdržat. Rekoh, ekipa ne možete bit obojica stariji… neko mora bit i Younger. Nije im bilo smišno.

  • A koliko ti često misliš o povratku Isusa, pita je poduzetniji od Eldera
  • Pa onako, nije mi baš neki prioritet… znaš… pogotovo ne ovde na ovoj zimi, prova san okrenit na šalu. Ovi put su se nasmijali… ali su imali spremno rješenje.
  • A da ti dođeš s nama u crkvu
  • Ajme stari, kasnin doma a iman party. Igrat ćemo poker. Oćete vi sa mnom, mrtav ladan san sočno laga. Ima san neki filing da neće.

Svatia san isto tako da san upravo laga dvojici promotora vjere pa mi je bilo drago da iman prijatelje i familiju koja za svaki slučaj moli za spas moje lažljive duše.

Uglavnom, ka šta san i pretpostavia nisu tili sa mnom, ali tu našin susretima nije bia kraj, jer da je, ovo bi bila jedna prilično glupa i nedovršena priča.

Elderi su se ko po vragu kretali istim rutama ko i ja tako da smo se susretali isprid dućana, isprid kafića, isprid škole. Uvatili bi me u priču, a ni meni nije mrsko čakulat. Momci su navikli postavljat pitanja i tako vodit priču, ali i ja san navika postavljat pitanja pa bi ih nekad zna i zbunit. S obzirom da su Ameri, njihov je engleski bolji pa bi i oni mene zbunili s vrimena na vrime.

Nisu meni Elderi bili naporni, ali nekako san tia skužit šta se sakriva iza propagande pa san prista na dogovoreni sastanak s tim da san ja odredia misto – najpopularnija kafeterija u gradu.

Lipo san sia kad su stigli.

  • Oćete kavu ekipa?
  • Ne pijemo kavu. To je još jedan aspekt mormonizma, kaže Elder (jedan od njih)

E da su me i upecali, zabranom kave bi me definitivno izgubili iz pastve. Ajd šta se ne seksaju prije braka, ne tulumare i ne beštimaju dok igraju na balun (ne znan je li igraju), ali šta im kava smeta da mi je znat.

S obzirom da su se moji novi drugari u kafeteriji osjećali ko zebre na Brijunima brzo smo izašli šetat. Vanka je bilo minus 25. Nisan bia sritan. A onda je jedan od njih (Elder naravno) izvadia knjigu iz džepa – Book of Mormon.

  • Ovo je za tebe, reka je
  • Ajme fala ti.
  • Oćeš pročitat?
  • Pa probat ću
  • Ne brini, nabavit ćemo ti mi i na hrvatskom

Iskreno sam bio dirnut njihovom predanošću iako san im prvu većer  iskreno reka ‘uzalud vam trud svirači’. Imali smo interesantnih razgovora, ali kad god bi ih odvuka u svjetovnu diskusiju ovi poduzetniji bi nekako naša poveznicu i vratia nas na staze duhovnosti, zabrana i predbračnog seksa.

  • A jesi ti sritan, pita me drugom prilikom
  • Jesam, odgovoria san. I tog sam januara stvarno bia sritan. Sritan ko nikad. Možda su mi zato tako dobro padale rasprave i rovarenje po mojoj duhovnosti. Čak san i gušta diskutirat s njima.

Ali nije puno prošlo i moja srića je prilično narušena pa nisan baš ima živaca za njihovo upiranje i uzaludnu bitku s mojim tvrdoglavim ateizmom. Počea san ih izbjegavat, izmišljat isprike, a pogotovo me nerviralo šta mi se činilo da likuje nad činjenicom da je moja iskvarena, svjetovna srića narušena.

Već je proliće sazrilo, a sazrila je i moja odluka da pobignem iz mraka Baltika. Elderi su dobili pojačanje u vidu još dva isto odjevena lika, uredno obrijana, podšišana i pristojna. Ni jedan se nije zva Elder, pa im nisan zapamtia imena.

  • Evo ti knjiga na hrvatskom, izvuka je iz torbe moj ‘drugar’ Book of Mormon na malo krnjavom srpsko-hrvatskom.
  • Fala ti puno, odgovoria san mu i napomenia da san mu već ranije vratia englesko izdanje.
  • Oćeš je pročitat, pita je.
  • Možda

Nije mu bilo drago šta nije izvuka obećanje. To je bia zadnji put da san vidia Eldere. Dali smo si ruke… i to je bilo to.

Nisan je pročita. Bukowski je izgleda zanimljivije. Uz kavu…

P.S.

Ostala je u Litvi, ali nije zaboravljena. Moja mila cimerica ju je dobila u dotu uz uputstvo da joj je to literatura za učenje hrvatskog. Čisto da joj stvori ravnotežu s beštimjama iz kužine (zna bi se opeć kad bi pravia palačinke) i tekstove Miše Kovača.

O autoru aldofranicevic

Novinar, wannabe putopisac i prije svega putnik...
Ovaj unos je objavljen u Nekategorizirano i označen sa , , , , . Bookmarkirajte stalnu vezu.

2 odgovora na Ja i dva Eldera – priča o preobraćenju

  1. OljaKa napisao:

    E da su me i upecali, zabranom kave bi me definitivno izgubili iz pastve. Ajd šta se ne seksaju prije braka, ne tulumare i ne beštimaju dok igraju na balun (ne znan je li igraju), ali šta im kava smeta da mi je znat. Hvala Aldo za lep i interesantan i finim humorom prožet tekst 🙂 Uveseliš mi dan 😉

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s