Iščašena umjetnost: Kosturnica na kraju grada

Goni me vrag po svitu dosta pa san svega obiša u ovih svojih 29 godina. Upozna čudnih, interesantnih ljudi, onjušia i okusia svašta, a i vidia san mista šta ih se teško ričima opiše. Ipak svako toliko ludost, hir i genijalnost prirode i ovog našeg ljudskog roda zalipi mi trisku – oduševi – i opet zapali.

Inače više volin pričat priče o ljudima, individuama koje se ukažu posebne u svojoj jednostavnosti i pristupu životu na mojim putovanjima, no s vrimena na vrime cesta me odvede na mista koja ne smiju ostati prešućena.

Grb obitelji Schwartzemberg sav od ljudskih kostiju

Grb obitelji Schwartzemberg sav od ljudskih kostiju

Upravo to se dogodilo kad me je novi posal odvea na najčudniji lokalitet mog života – kosturnicu u Sedlecu pokraj Kutne Hore.

Poprište je to, istovremeno, neizmjerne kreativnosti, ljudskog ekshibicionizma i morbidne želje za umjetničkim očuvanjem ljudskog tila.

Ja san u Kutnu Horu, gradić uru vožnje od Praga, stiga krajem kolovoza, ali priča o ludosti i umjetnosti počela je više stotina godina ranije.

Kao što to često biva i za ovu češku štoriju okidač je bila religija i vladarska ambicioznost.

Otokar II., kralj Bohemije, u 13. stoljeću posla je tako jednom prilikom nekakvog svećenika da mu donese nešto sveto s Bliskog Istoka. Nesritni fratar, reklo bi se, nije bia pretjerano sposoban pa mu nije pošlo za rukom donit neku prvoklasnu relikviju nego je sa sobom dovuka jednu kantu zemlje s Golgote. Kako Otokar nije bia puno zahtjevan, cili se oduševia. Prosuli su tako tu ‘svetu zemju’ po grobju u Sedlecu i odma se dogodia bum.

Svi Česi odnosno Bohemci su se tili kopat u to grobje. Vrimena su bila gruba pa bi stanovništvo svako malo nadrljalo od kuge ili nekog od ratova tako da je vrlo brzo nestalo mista.

Lubanje kao dio dekoracije

Lubanje kao dio dekoracije

Naravno, šta čoviku preostaje kad mu nestane mista na ‘najsvetijem grobju’ nego da iskopa sve leševe, izgradi kapelicu i potrpa ih u podrum. Ta lipa zadaća je zapala ni manje ni više nego poluslipe svećenike iz obližnjeg samostana.

Oni su se u 16. stoljeću tog posla revno uvatili i kroz naredni period potrpali oko 40 ijada kostura u podrum. Spojili su oni ugodno s korisnim pa su u tim podrumima i meditirali te navodno doživljavali neobična iskustva suočavajući se sa smrtnošću. Ko bi reka…

Dok se u pristojnim i civiliziranim društvima, pa čak i kod nas, one koji iskopavaju lešine po grobjima i trpaju ih u podrume da bi zurili u njih smatra iščašenim razbojnicima i časti ih se sa 15-ak godina zatvora, Česi svoje fratre iz Sedleca smatraju uzvišenima. Kažu tribalo je čuvat sve te kosture. Je, je puno je popularno krast kosture i držat ih u podrumu. Čudan neki narod.

Ipak, ovo bizarno misto nije postala ‘crkva kostiju’ sve do 1870. i neke kad je lokalna familija Schwartzenberg odlučila da bi nešto tribalo napravit od svih tih ostataka šta su ih imali po podrumima. Naravno, nije im palo na pamet da mrtve ljude vrate u zemlju. Ne, ne… nego su lipo našli Františeka Rinta, najboljeg majstora u kraju, i dali mu slobodne ruke da od tih kostiju složi ‘nešto lipo’.

kosti5

Rint je da sebi truda – izbilia je kosti da sve dođu u istu nijansu i onda unikatnom tehnikom posložio 40 ijada kostura u jednu od najspektakularnijih i najjezivijih instalacija u Europi.

Moje veselo društvo, krajem lita, kosturnicu je zatekla gotovo u istom stanju u kakvom ju je Rint aranžirao davnih dana.

  • O krvi ti Isusuve šta je ovo, sočno je, nehotice, opsovala jedna od mojih mlađahnih prijateljica
  • Muči vrag ti sriću odnija, al ne vidiš di si, ukoria san je.

Druge dvi su napućile usne i udrile selfi pa se slatko zahihotale… onda in je došlo do glave pa su skrušeno pognile pogled.

  • Ajde ajde šta ste se stisli… ovi su odradili više selfija nego vi do sad, dobacia san na šta se ekipa opet počela hihotat.

Da san vjernik bia bi se prikrstia, ovako san samo propišta ko da mi se guma probila i namistia opasan pogled kao ukor.

Stručnjaci i dalje nisu sigurni kako piramide stoje na mistu

Stručnjaci i dalje nisu sigurni kako piramide stoje na mistu

Piramide lubanja su nijemo zurile u nas, svijećnjaci od bedrenih kostiju elegantno su se kočoperile u kutovima, a grb obitelji Schwarzenberg svitlia je na glavnom zidu.

Jedino šta je falilo je glavna atrakcija – golemi luster u koji je Rint ugradio svaku koščicu iz ljudskog tila najmanje jednom, a neke i više puta.

E sad je meni došlo da beštiman… ali nisan. Dobro odgojeno dite, šta ćeš. Lipo san pita tetu na ulazu, a ona je objasnila.

  • Na restauraciji je i vratit će ga u deseti misec… valjda.

Puvnia san rezignirano… neće me srića.

Inače, da priča dobije dodatno na dramatici, ispostavilo se da građevina tone… naime, cila Kutna Hora i dva kilometra udaljeni Sedlec su izgrađeni na rudnicima srebra i samim tim na prilično nestabilnom tlu. Da bi se kosturnica sačuvala i renovirala, potrebno je sve te kosti izniti. Kako već 150 godina nitko nije dirao Rintove rukotvorine pojavio se problemčić… stručnjaci ne znaju kako bi ih ponovno posložili i sastavili. Nešto ko kad jedan od mojih Sućurjana rastavi Yuga pa ostane viška dilova prilikom sastavljanja.

Rint je naša dekorativnu funkciju čak i za bedrenu kost

Rint je naša dekorativnu funkciju čak i za potkoljenice

 

Upravo zato su Česi počeli proučavati ovaj najvridniji izložak u nadi da će shvatit kako funkcioniraju Rintove puzzle i na kraju ih spasit od tužnog kraja.

Nakon po ure mirno smo se u grupi povukli prema autobusu. Svak je nešto kuva u glavi, neki su pribirali po suvenirima, a ja san doša do jednog prilično neobičnog zaključka o životu i smrti:

Svi mi ispod ove kože i mesa koju nosimo okolo naposljetku samo jedan, doduše neobičan, luster.

 

Foto by Matko Kokanović

Oglasi

O autoru aldofranicevic

Novinar, wannabe putopisac i prije svega putnik...
Ovaj unos je objavljen u Nekategorizirano i označen sa , , , . Bookmarkirajte stalnu vezu.

2 odgovora na Iščašena umjetnost: Kosturnica na kraju grada

  1. vetrenjak napisao:

    Ah, a ja čitam i čekam da se konačno pojavi Kusturica iz naslova. Moja greška. Ipak, ne žalim, da je nije bilo verovatno ne bih pročitala ovaj tekst i sasvim sigurno bih ostala uskraćena za obilje informacija. Divan zaključak!

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s