Riga: najluđa noć u gradu crkvi, namjernih požara i mraza

Kod mene u familiji je nepisano pravilo da se za proslavu Nove godine izabere igrom slučaja najladniji grad u Europi. Kako su dvi trečine zaljubljenici u lito (mater je malo posebna) to je uvik dobra ideja i vrhunska prilika za se pocipat. Ali ajde, makar uvik bude materijala za pričanje kasnije.

Nakon šta se ambiciozna i avanturistički nastrojena trojka obitelji Franičević skoro ubila maratonskim šetnjama s jednog kraja Vilniusa na drugi i gotovo smrzla u pohodu na Brdo križeva ‘nedaleko’ od Šiauliai tribalo je malo stat na balun. Naime, na povratku s Brda smo propustili bus pa mi je palo na pamet da se tih 12 km vratimo pješke, a moji roditelji su manje više jednoglasno prihvatili tu moju idiotsku ideju. Reka bi Hugo, jabuka ne pada daleko od stabla ako je stablo jabukovo. Nakon dva kilometra smo se tako smrzli da smo zvali taksi da nas vrati u grad. Ali nije to nas obeshrabrilo…

DSCN2814

Tribalo je poć dočekat moju djevu koja je s mračnog sjevera stizala u Rigu pa smo zanemarili najave da ce latvijska prijestolnica mrznit na minus 23 i mrtvi ladni (ova sintagma se mogla koristit skoro doslovno) odlučili pripremit doček na otvorenom.

Nakon šta smo se smistili u hostel nismo ni časa časili nego lipo put pod noge. Već je pa mrak pa je prva impresija ovog baltičkog bisera bila pod velom noći.

Živahnost na ulicima nisu ubile ni polarne hladnoće, a ono šta je dominiralo u starog gradu stisnutom između Daugave i gradskog kanala su pubovi, restorani i crkve.

DSCN2829

Crkve, crkve na svakom kantunu. Neke su fascinanto lipe, druge su pomalo falusoidnih oblika svoje su prve dane vidile još tamo u ranom 13. stoljeća. Svakakvih se pegula Riga od tada nagledala, ali eto i do danas je opstala, a s njom su kroz vjekove prolazile i čak tri katedrale – luteranska, katolička i pravoslavna – ako je za virovat mladoj vodički na besplatnoj šetačkoj turi i prospektima. Minjale su mise koje su se u njima vodile, ali na kraju svaka od vjerskih zajednica je dobila po jednu u samom centru grada.

I tako dok smo na glavnom trgu Andrea i ja progonili pripitog Dida Mraza da se slika sa nama, mama je lutala po štandovima u potrazi za suvenirima, a stari je cupka isprid improviziranog restorana i nagovara nas da se idemo naist kiselog kupusa s krvavicama. Tako i bi…

Temperature i umor uputili su mi starješine u hostel, a mi mlađarija smo krenili u pripreme za novogodišnju proslavu. Nabasali smo na neki pub di nam je ukrajinski šanker s irskin naglaskom i glavom punom ožiljaka uvalja priču o nogometu. Dynamo Kiev, Dario Srna, Davor Šuker (pu pu)… neizostavno pitanje Hajduk ili Dinamo, pa kontra Dynamo ili Shaktar… i dalje stvari ko Daugava krenu.

DSCN2834

Mene nije teško zakačit na tu udicu pa kad se pokazalo da dobro poznaje povist Hajduka, kupia san ga nabrajanjen momčadi njegovog ljubljenog Dynama Kiev s kraja devedesetih, onog vrimena kad san još Paninijeve sličice aktivno skuplja.

Pra je čaše i usput tvrdia da su Kijevljani tih 90-ih bili najbolji na svitu, ja san se povremeno ubaciva, a Andrei je brzo dopizdilo pa smo se išli izgubit u gradu. To nan je dobro pošlo za rukom. Vrtili smo se 20 minuta vrtili u krug. Kad smo se konačno locirali na mapi bilo je vrime za poć leć.

Odma u jutro je počelo udarnički. Ne bi nas se ni Alija Sirotanović posramia. Samo u ovom slučaju ne bi tražia veću lopatu nego bolje postole. Ponovili smo ricetu iz Vilnijusa i satrali se pješačeći po divljim predgrađima…

Puno smo lipih stvari vidili… od pijace izgrađene od djelova šta su je Nijemci namjenili pravljenju hangara za cepeline pa do Akademije znanosti koju su prije 90-ih zvali Staljinova rođendanska torta… iako je stari brko odapea prije nego šta je vidia.

DSCN1440

Osin toga naučili smo nešto i o karakteru koji krasi Latvijce. Mrgudni su ko i njihovi južni susjedi šta kod ovih još više dolazi do izražaja jer su se izabrali bavit turizmon. Znate oni osjećaj kad konobarica u prvih pet minuta otkad ste sili podvikne dva puta na vas… e pa tako nekako.

Isto tako nisan siguran šta mislit o narodu koji je četri, pet puta sam spalia predgrađe glavnog grada i drvenu crkvicu… jednom jer je bilo previše mrtvih tila spremljeno u nju pa ih nisu imali di pokapat, a ove ostale pute ko radi obrane. S tim da je zadnji put pijani čuvar zaminija stado ovaca za Napoleonovu vojsku pa je naredia paljenje predgrađa uz povlačenje kako bi se veliki vojskovođa namučia u potrazi za hranom. Naravno, ova crkvica je opet ponovo izgrađena i to opet od drva… tako da je opet mogu zapalit ako im zatriba.

DSCN1477

Nego da se ja vratin na novogodišnju proslavu. Mi smo lipo zacrtali da ćemo slavit vanka i nije nas smetala mrtva ledara vanka. Kako smo izašli u zadnji čas nije bilo šanse da se uguramo na centralnu proslavu, ali je zato pater familias osjećajem vrhunskog vojnog vođe procijenia da će najlipši pogled bit s mosta priko Daugave.

Nije se stari zajeba… nego je zajeba sve nas. Uz već spomenutih minus 20 i kusur na mostu je i puvalo. Andrea je tresući se manijakalno slikavala oko sebe, stari je kopa po ruksaku u potrazi za usnom harmonikom, a ja san naravno žuga…

Kako je on naša harmoniku tako smo mi opijeni ledom, šampanjom i vatrometom zaplesali. Policijska ophodnja nas je mirno promatrala, a par turista je na zvuke usne harmonike zajedno s nama otplesalo u godinu koja nas čeka.

DSCN2857

Više fotografija na fb page Blog bosonog

Oglasi

O autoru aldofranicevic

Novinar, wannabe putopisac i prije svega putnik...
Ovaj unos je objavljen u Putovanja i označen sa , , , , , . Bookmarkirajte stalnu vezu.

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s