Male tajne litavskog mentaliteta

Di god čovik putuje, uvik ide s nekim očekivanjima. Tako je bilo i sa mnom. Otprije san poznava par Litavki inače simpatičnih, talentiranih i veselih djevojaka, a i nekoliko mi je ljudi pričalo lipe stvari koje su vidili za vrime svojih godišnjih odmora na Baltiku. Ipak da ne bude sve rekla – kazala da san ja sebi truda pa san malo i gugla, čita i istraživa.

Uglavnom su informacije bile fokusirane na prekrasnu arhitekturu, još ljepše djevojke i bogatu povijest, a tek s vremena na vrime naša bi se i koji osvrt na pomalo neobičan karakter koji krasi stanovnike ovih malih primorskih država na sjeveru Europe.

Nakon par miseci šta san provea u Litvi iskreno mogu potvrdit da im je i povijest zanimljiva, a arhitektura i ženska populacija lipa, ali i da im je karakter najblaže rečeno – kvrgav.

DSCN2610

O čemu se radi… pa da ne okolišam – Litavci se jako malo smiju. Mrki su i ozbiljni, uglavnom bez smisla za humor, a sarkazam je tabuu.

Posebno u ovom području prednjače muškarci. Mnogo ih je manje nego žena i osobno mislim da ih je genetika zakinula za područje estetske prihvatljivosti te njihov dio dala nježnijem spolu. Ista stvar se može reći i za modnu osvještenost pa tako bez srama obuku starke, vojne gaće i džemper. No dobro sad neću o tome.

Prosječan Litavac s kojim sam se srita ova tri miseca iznimno je ozbiljan, uglavnom, šta bi se ono kod nas reklo, nadrkan i poprilično neljubazan (neću reć nepristojan). Rabijatnost se očituje po klubovima di se iz čista mira potuku oko najmanje banalnosti, a s prodaja bejzbol palica je u porastu iako nitko ne igra taj sport.

Osim toga, krasi ih i nešto što nisam očekivao u jednoj fino uređenoj zemlji poput Litve – ksenofobija i rasizam. Inače osobno nisan ima problema, osim šta me nisu tili ošišat na par mista jer ne govorim jezik, ali jednog mog prijatelja Armenca je napalo na ulici već dva puta jer izgleda neeuropski. Istini za volju baca malo ko da bi se moga raznit u tramvaju, ali daleko od toga da bi na primjer kod nas bia meta rasizma. Lokalci kažu da je ovo uglavnom raširena pojava kod starijih… oni ne podnose ne-Europljane… mlađi biće ne podnose nikoga. Navodno su na jako lošem glasu moj Šiauliai te Kaunas.

Djevojke se ponešto razlikuju. Od doma čak ni u dućan ne idu potpuno sređene. Fino odjevene i našminkane Litavke ćete sritat u svakoj situaciji, ali ni one se ne smiju baš previše. Naravno izuzetaka ima iako ne previše. Dok su prema strancima vrlo ljubazne prema došljakinjama iz inozemstva baš i nisu. U to se osobno nisam moga uvjerit ali su mi kolegice s Erasmusa prepričavale situacije u kojima su mlađahne Litavke pokazale zube.

Naše kolegice i ritke Litavke koje se smiju na dnevnoj bazi

Naše kolegice i ritke Litavke koje se smiju na dnevnoj bazi

  • I onako ih je više nego muškaraca… konkurencija je jaka pa im samo još trebaju strankinje, uz osmjeh mi je jedan moj učenik pokuša objasnit ponašanje nježnijeg spola u domovini mu.

Nastavia san ga ispitivat, a on mi je strpljivo objašnjava. – Žene su u Sovjetskom Savezu bile vrednovane samo po izgledu. Takav se mentalitet zadrža i danas. Strašno paze na izgled, a i muškima je to glavno mjerilo. S druge strane muškarci se ne smiju jer je to znak slabosti ili pak provokacije. Kad se smije netko na ulici ili je lud ili bezobrazan. Tako to interpretira starija generacija, kaže on.

Priča san i s drugima o neobičnoj naravi i nedostatku osmjeha kod domorodaca, a objašnjenja su uglavnom bila ista – nemamo sunca, imamo tešku povijest, a i šta ćemo se smijat. A je van lipo tako živit…

U svakom slučaju, prilično je teško uspostaviti neke prijateljske odnose s domaćim stanovništvom. Inače s takvim stvarima nemam problema, ali evo ovde na sjeveru Europe san udaria u zid.

Šutljivi kakvi jesu uglavnom se raspričaju kad su pijani ili u situacijama u kojima bi tribali šutit. Dobro, dar govora manje više svakoga obuzme kad se nalije glava, ali mislim da sam najviše priča s Litavcima u sauni i, božemiprosti, kod pisoara. Nije baš ugodno, ali u situaciji u kakvoj jesam bolje prihvatit bilo kakav razgovor pa makar staja 20 minuta u zahodu ili sauni. Ko zna kad će se opet ukazat prilika.

O autoru aldofranicevic

Novinar, wannabe putopisac i prije svega putnik...
Ovaj unos je objavljen u Putovanja i označen sa , , , , . Bookmarkirajte stalnu vezu.

2 odgovora na Male tajne litavskog mentaliteta

  1. Povratni ping: Milicija trenira strogoću | Dalmejšn lost in tranzlejšn

  2. Povratni ping: Ja i dva Eldera – priča o preobraćenju | Dalmejšn lost in tranzlejšn

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s