Male noćne egzibicije po praznim gradovima

Zbog onih s prljavom maštom valja odma razjasnit jednu stvar, kad kažem egzibicije ne radi se o valjanju po prljavim kuplerajima ili nekakvim drugim nemoralnim radnjama već o mojoj sklonosti da se u raznim gradovima upustim u pustolovno istraživanje i odma prvu večer izgubim.

Prva litavska pustolovina ovog tipa me zadesila u Vilniusu. Igrom slučaja u glavnom gradu sam se zadesio manje više sam. Iman ja neke prijatelje tamo, ali eto oni žive normalan život. S vrimena na vrime rade nešto ili nedajbože studiraju pa nisu bili u mogućnosti sa mnom bez cilja i razloga lutat do ranih jutarnjih sati. Osim toga kolege volonteri s kojima san triba izać vanka imaju određene probleme s pravilnim poimanjem vrimena (i alkoholizmom) pa su na zakazani sastanak u nekakvom Liverpool Baru kasnili ko afrički srednjoškolci na nastavu. Ali šta je meni poć pješke na drugi kraj Vilniusa u kafić kojem znam samo ime… adresa je i onako nepotrebna.

Gospodin koji mi ide u susret mrvu je popia pa ga je bacalo... jedva smo se mimoišli na praznoj cesti

Gospodin koji mi ide u susret mrvu je popia pa ga je bacalo… jedva smo se mimoišli na praznoj cesti

Lagano s noge na nogu san iz centra krenia prema dilu grada di san okvirno zna da se misto sastanka nalazi i zaustavlja nevine prolaznike s vapajima u pomoć. Naravno, pola njih nema pojma di ovaj klub nalazi (a i zašto bi, nije da Vilnius ima 600 000 stanovnika), a druga polovina ne govori imperijalističke jezike poput engleskog.

Ipak dobia san ja nekoliko smjernica i nakon 45 minuta hodanja doša do autoceste. Iako nisan domaći bilo mi je poprilično jasno da Liverpool Bar nije baš tu. Pomalo san se okrenia i udria priko nekog parkića  u nadi da ću nekog srist. I sria san… dva stara pijanca su me žicala cigarete, mladi Rus je mene pita di je centar grada, a mlađi par je doša do druge, treće baze na klupici pa ih nisan bas moga pitat za smjer. Već debelo iza ponoći svatia san da iman i prisnijeg posla od traženja kluba. Pripisalo mi se, ali onako mrtvački… sad malo je nezgodno u civiliziranon svitu stat i lagano se istočit… Nije to ovde dio kulture ko kod  nas di je pišanje s rive dio turističke ponude… ono u top 10 Eyewitnessovog vodiča po Dalmaciji.

Srića po Litvi je manje više svugdi mrak, a ka sta san reka nije baš da je gužva bila u ovon dilu grada pa san se nekako i snaša…

Nego da skratin… nakon kraćih konverzacija s lokalnim pijancima napokon san naiša na znakove civilizacije i dvi mlade Litavke su me doslovno odvele do Liverpoola.

Tu me čekalo iznenađenje. Ekipe koju sam tražia nije bilo, a misto je bilo poprilično opskurno. Dimna zavjesa je ko u kući strave, neki Nijemci su igrali stolni nogomet na slipo, a potpuno pijana Nizozemka je već oko 1 po ponoć nudila razne usluge potpuno besplatno. Tetovaže i pirsinzi su bili, izgleda, dio dress coda. U neka doba moja se šarolika raja pojavila, zapalila plesni podij i na brzinu dobila crveni karton od izbacivača. Naravno izbacilo ih je dok san ja bia u zahodu pa san narednih 40 minuta provea u traženju istih. Moj drug Armenac je ustvrdia da su Litavci rasisti i ksenofobi i da su ga zato izbacili, ali meni se čini da razlog ipak leži u činjenici da je zaštitaru mrtav ladan ubacija čik u čašu. Ko će ga znat…

A riva prazna...

A riva prazna…

Osta san sam s tek jednim poznanikom na kraju grada u društvu tipa koji je skinia majicu da mi pokaže tetovažu. Pridružila nam se i neka smišna cura šta planira postat poznata tako šta će ubit familiju i napisat knjigu o tome… to je bilo i za mene malo previše pa smo utekli glavom bez obzira.

S kartom u ruci oko 5 sam nabasa do svog hostela, a u međuvremenu san se malo družia s izgubljenim talijanskim studentima i zaplesa isprid jednog hotela s potpuno opuštenom litavskom grupicom koja je od mene tila doznat di su dobra mista za nastavit lokat… e pa ko je ovde domaći.

Uglavnom u 6 san lega u 9 se diga i, kako pisma kaže, kamo sriće da nisan ni liga. Tribalo mi je 2,3 dana da se saberem i shvatim šta se događalo tu večer u Vilniusu no ni to me nije opametilo.

Dijete kreten, odnosno, ja misec dana kasnije zaputilo se u Klaipedu. Naša san se s prijateljem koji igra profesionalno nogomet u tom lučkom gradu. Malo se družili, izili kolač i tako. Ono šta normalni ljudi rade. Oko 8 on se ko pravi sportaš povuka doma, a ja san odlučia vidit šta to ima u gradu.

Doktorica mi je par dana ranije rekla da bi se triba pazit jer iman nekakvu upalu i ja san je naravno posluša. Zamota san šal i stavia kapu i uputia se u luku. Nigdi žive duše, a subota. Ko će znat zašto, mora da su po klubovima. Šeta san okolo, slikava i pijucka čaj. Od jednom je usula kišurina s vitrom. S obzirom da je kišobran za mene isključivo misaona imenica preostalo mi je da se sakrijen. Izbor je pa na noćni klub umiljatog imena El Diablo. Očekiva bi čovik razuzdani party metalaca, rockera ili tako nešto. Kad ono razuzdani party srednjovječnih Litvanaca… ono nešto nalik na slovensku svadbu. Sia san u kantun 10 minuta popia čaj i pobiga vanka. Taman je malo prikišilo i nisan se baš skroz smočia.

U hostelu san malo kapa po podu i sidia u dnevnom boravku. U sobi su dvi Švabice blajhale kosu jedna drugoj i smrdilo je ko kuga… na kraju san odusta. Soba je bila smrznuta od mog ventulavanja. Pokupia san deke s praznih kreveta i umota se ko mumija. Sanja san u kojem ću se gradu sljedeći put izgubit. Nije bilo loše…

P.S. Piša san i s rive u Klaipedi

Ipak nađe se i nešto jako lipo u ovakvim lutanjima

Ipak nađe se i nešto jako lipo u ovakvim lutanjima

 

 

O autoru aldofranicevic

Novinar, wannabe putopisac i prije svega putnik...
Ovaj unos je objavljen u Putovanja i označen sa , , , . Bookmarkirajte stalnu vezu.

5 odgovora na Male noćne egzibicije po praznim gradovima

  1. Blaženka Vesić napisao:

    Znači, obožavam ove tvoje putopise. Nije da su baš raskošni i da vrve od lepota, nego nekako od realnosti. Nije čak ni klasična antireklama. Super si, samo nastavi da pišaš…hoću reći da pišeš!

    • aldofranicevic napisao:

      Hvala… osobno ne znam šta uopće pišem i kako ovo definirat, ali moj stil je preslika onoga kako ja vidim svit oko sebe… malo lipote, malo gadosti i šta bi Oliver reka – šaka smija… bez ovog zadnjeg… mislim da i nema smisla 🙂

  2. Brodjasb napisao:

    Bitno je da si se “rasteretio”,inače bi sve ovo bilo bar pet puta gore…

  3. Povratni ping: Milicija trenira strogoću | Dalmejšn lost in tranzlejšn

Odgovori na Brodjasb Otkaži odgovor

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s