O litavskim frizerima: Puno muke za šišanje od 4 eura

Prijatelji mi često znaju reć da san majstor za napravit problem iz jednostavne situacije. Naravno, ja se s tim uopće ne slažem… smatram samo da me prati takva karma da se stvari spontano iskompliciraju i izvuku iz ljudi neke blesave ideje kad su u mojoj blizini. Dobro kad ovako to stavim na papir, onda stvarno izgleda ko da san ja kriv.

Tako se ljudima obično prilično jednostavno ošišat… čak i u stranoj zemlji. Ili dobro barataju jezicima i oni i frizeri ili ih samo nije briga šta će im brico napravit od glave.

Sad mi je jasnije zašto izbacuju samo slike salona za pase na internetu kad tražim salon u Šiauliai... inače ovo nije moja slika već jedina koju san moga nać na internetu

Sad mi je jasnije zašto izbacuju samo slike salona za pase na internetu kad tražim salon u Šiauliai… inače ovo nije moja slika već jedina koju san moga nać na internetu

Tako se sićan situacije kad smo moj veliki prijatelj Zadro i ja bili prije pet godina u New Yorku na baušteli (work and travel). U četiri i po miseca ja san se jednostavno odlučia ne šišat. Tad san, šta bi Zagrepčani rekli, fura dužu kosu pa me nije bilo ni briga. Ali je zato moj pedantni suputnik mora imat dotjeran friz. Nerviralo ga je šta mu kosa tupi uši pa je odlučia da će se pošto po to ošišat. Naša je neku azijsku brijačnicu i da se u ruke kineskoj verziji Edwarda Škarorukog. Oderala ga je mila gospođa ko janje. Doša je skoro ćelav, ali zadovoljan. Kaže nije mu puno naplatila, a moglo je bit i gore. Bilo bi mu vjerojatno još lakše da ga ja narednih desetak dana nisan uporno zajebava.

Mislia san da nikad u životu neću bit tako ravnodušan po ovom pitanju, ali eto doša je i taj dan. Prominia san stajling u međuvremenu pa i moja glava s vrimena na vrime triba tretman što je dovelo do poprilično neugodnog iskustva s litavskim frizerkama.

Prvo san danima pila suradnike u školi da mi kažu di se najbolje poć šišat, kakve su cijene, kako izbjeć da izgledan ko redikul na izlasku iz salona i slična pitanja koja se u ovakvoj situaciji mogu postavit. Moji litavski suradnici na kraju nisu bili sigurni iden li ja to na operaciju srca ili samo na šišanje. Nije njima uopće bilo jasno čemu panika.

Na kraju san jedan dan nakon posla odlučia ić po redu. U prvom su me salonu nakon pozdrava ignorirali par minuta, a onda se pojavila žena koja od engleskog zna jedino brojeve pa mi je na mote rekla da dođen za nekoliko dana u 11 ujutro. Malo san se bunia jer ni u tom trenutku nisu sve stolice bile pune, a ni sve frizerke zauzete. Malo san prosvjedova na engleskom, a ona se mrtva ladna okrenila i počela pričat s nekom babom ispod haube. Ništa mi nije bilo jasno. Mora da je kulturološka razlika ili možda samo petkom šišaju muške. Ko će ga znat.

U drugom i trećem salonu su mi samo slagali da ne šišaju muške. Ne znan litavski, ali za prevođenje cjenika na vratima san se pripremia i zna san da kad piše vyras da to otprilike znači muškarac. Sad san se već ozbiljno napizdia i počea žugat uvjeren da me neće da šišaju jer san stranac.

Kad mi je na četvrtom mistu, nekom opskurnom, praznom salončiću, žena bez odgovora odmahnila rukom i izgurala me iz salona popizdia san skroz. Bacia san kapu na pod ( ne onu glupu, nego jednu lipu) i fino je našutira uz salvu sočnih balkanskih reacija na račun baltičke ksenofobije u kombinaciji s članovima rodbine dotičnih i pojedinim spolnim organima. Onako kako samo mi znamo psovat.

Ponižen i sa snažnin osjećajem diskriminiranosti odlučia san da se neću ni šišat. Ko ih jebe. Ako neće da me friziraju jer ne govorim litavski neću ni ić u salone dok ne naučim jezik dovoljno dobro da se mogu posvađat. Moran priznat da su mi i crnci prošli kroz glavu. Kad se ja zbog šišanja osjećan ovako, kako je tek teško ozbiljno diskriminiranima.

Ipak desetak minuta kasnije san naiša na još jedan salončić di san kroz punistru vidia nekog tipa di sidi na stolici, a bakica ga frizira. Već san se bia malo i oladia pa rekoh ‘ajde Aldo ne budi pizda, probaj još jednom’.

Uša san unutra, a ono pogledi prima meni ko da san prdnia u autobusu.  Rekoh ‘Labas vakaras’, a bogami i oni meni isto. Onda san se ja navia na engleskom, a gospođe su se počele pogledavat – ko šta ovi priča. Ipak mladić je spasia stvar. Privea mi je skoro sve šta je tribalo i reka mi da će me ova najstarija ošišat kad s njim završi. Ajme, kako mi je laknulo.

I ne nisam zadovoljan bia... a duckface imam upravo iz tog razloga :)

I ne nisam zadovoljan bia… a duckface imam upravo iz tog razloga 🙂

Završila ona njega i pajdo izaša iz salona, a ja osta nasamo s njima. S obzirom da se zadnjih 7,8 godina šišan u samo dva salona više ni na hrvatskom ne znam objasnit kako oću da me šišaju, a kamoli na litavskom. Ako joj kažem kratko, ko zna na šta će ispast. Vidia san ja Litavce kakvi odaju okolo. Zato san lipo izvadia mobitel i pokaza sliku di iman koliko toliko normalnu kosu i reka da me tako ošiša. Jedina je nesrića bila šta je i divojka bila sa mnom na toj slici pa je staru malo zbunilo kakvu frizuru oću. Na kraju san reka, šišaj kako oćeš samo kratko. Skinia san očale da ne gledan i prepustia se sudbini.

Kad je završila ima san 30 posto kraću kosu od onog kako je ovaj projekt triba ispast i mislin da mi je stara napravila piramidicu na srid glave. Smijala se zadovoljna od uha do uha napudrala me cilog i dala mi očale. ‘Ketvirta euros’, reće ona.

Četiri eura! E brate koliko god da mi je frizura gadna mogla je bit i puno gora. Nek se neko drugi proba ošišat bolje za četiri eura kod frizerke koja ne govori engleski.

Sutra kad san doša na posal moje litavske kolege su me samilosno gledali  u stilu – bidan vidi mu glave… a onda je moja mentorica rekla – šta nisi reka mogla san te ja odvest kod svoje frizerke…

Puka san ko guma! Nije da drobin o šišanju sedmicu dana… eto sad kad me stara ošurgala ko gudina, ona se sitila ponudit frizerku… e jebi ga.

Eto tako san ja na jednom sasvim jednostavnom primjeru osjetia litavsku ksenofobiju i napokon svatia onu rečenicu moga prijatelja Zadre od prije pet godina – moglo je i gore.

Oglasi

O autoru aldofranicevic

Novinar, wannabe putopisac i prije svega putnik...
Ovaj unos je objavljen u Putovanja i označen sa , , , , . Bookmarkirajte stalnu vezu.

5 odgovora na O litavskim frizerima: Puno muke za šišanje od 4 eura

  1. Brodjasb napisao:

    Jest da izgleda k ‘o da si sad doš’ o s robije,ali ako draga nema primjedbi,ko sam ja “da ti sudim”…hehehehe,šalim se,pa i nije toliko loše,koliko ti se čini,nedaobog većeg zla…:D

  2. Kristinka napisao:

    Na magistrali pokupiš troje nepoznatih koji prijeđoše pola planine što se gorostasno uzdiže iz mora i skromno kažeš da si putnik, novinar… a kad tamo… uživam čitajući tvoje putešestvije. Samo naprid i sritno! I ako te put nanese gore javi se

  3. Povratni ping: Male tajne litavskog mentaliteta | Dalmejšn lost in tranzlejšn

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s