Sve za jubav iliti ga Put u Narvik – dom noći i leda

Malo je toga šta Dalmatinac neće napravit zbog jubavi. Zbog toga su se mnogi priselili u Zagreb, propuštali derbije, postajali vegeterijanci, a neki su čak i sinovima davali imena poput Lukas i Borna. Pa kad su oni podnili takvu žrtvu di ja zbog jubavi ne bi otiša na krajnji sjever Europe.

Istini za volju malo san se nećka kad mi je sat zazvonia u 7 uri ujutro, a iznad Šiaulia se još nije ni razdanilo. Ipak brzo san rastira te misli i odlučia da ću nastavit spavat u autobusu.

Željeznica je žila kucavica ovog malog grada...

Željeznica je žila kucavica ovog malog grada…

Obično me nakon ranog jutarnjeg ustajanja čeka putovanje prepuno stvarnih i nestvarnih prepreka te glupih nezgoda no nekim čudom to ovog puta nije bia slučaj.

Ipak nisan moga bez par zapažanja. Prvo je vezano za gotovo nestvarnu razliku između atmosfere i razine buke u Rigi i Oslu. Poslovično tihi i zatvoreni Latvijci djeluju ko splitske peškaruše u odnosu na Norvežane. Ne mislin pritom da van odma na šalteru neko od dragosti jebe mater u latvijskoj prijestolnici već na činjenicu da se sa zvučnika u Oslu ne čuje gotovo ništa – osim povremenih upozorenja da svoje bombe, odnosno ruksake, ne ostavljate bez nadzora okolo.

Ne bi čovik virova – Norvežani su odlučili da je glupo upozorit ljude koje kasne na avion te nema posljednjeg poziva na avion… bit će misle da je nepotrebno zamarat umorne putnike sitnicama kao – vaš avion upravo polazi, a vi spavate na klupici, vrime je za se ukrcat…

Naravno, pospan i nervozan zaključia san da je to baš onako kurvanjski… ali makar san to zaključia u miru i tišini.

No da vas ne zamaram glupostima o kojima san razmišlja tijekom višesatnih pauzi po europskim aerodromima pređimo mi bitnije – na Narvik. Inače , Narvik je najsjevernija točka do koje sam došao tijekom svojih putešestvija kroz 30-ak zemalja…

Mrak pada već oko 3... a kažu bit će i gore

Mrak pada već oko 3… a kažu bit će i gore

I moran priznat da skoro sigurno nikad u ovaj hladni i mračni gradić ne bi nikad otiša da nije jubavi… naime moja draga trenutno (i narednih 7 miseci) obitava tamo pa san se džentlmenski ponudia da je posjetin… obećala je da me neće ostaviti da dugo čekan na narviškoj zimi pa su strepnje ovog Dalmatinca zbog potencijalnog smržavanja u Norveškoj svedene na minimum.

Tek šta san sletia u ovaj ubavi gradić na prvu me šokiralo… mislim ne toliko mene koliko moj novčanik. Vožnja od aerodroma do grada i nazad je pišljivih 50 eura… i nije moguće platit u naturi, unutarnjim organima ili kojom drugom alternativnom valutom već jedino i isključivo norveškim krunama (ja san ih razlikova od eura po rupi u sredini kovanica)…

Pravo da rećen šokiralo me i na drugu jer je temperatura bila znatno niža nego kod nas u Litvu (lol!), ali računa san da je to zbog činjenice da san doša duboko u noćnim satima…

Zadnji dan me ispratia i snig...

Zadnji dan me ispratia i snig…

Ujutro, eh, a ujutro je opet bilo predvečer… istina je da san se diga malo prije podne, ali sunce je već bilo negdi iza planina. Naime, ovo je sezona koja se na sjeveru Norveške zove vremenom mraka i kroz kojih par tjedana sunce skoro da neće ni izlazit.

Objasnia mi je jedan od Andreinih sustanara, Ukrajinac Oleksy, da su 10.i 11.misec najgori jer se čovik još ne privikne na mračinu, a nema ni sniga pa ne mogu skijat. Zato svi piju neko riblje ulje, vitamin D i naravno spavaju kad stignu. To im gadno sjebe bioritam pa glavinjaju u svakakve ure po kući.

Uglavnom, da se napokon vratim Narviku. Rič je o gradiću koji je dugo vrimena bia tek jedno od mnogih seoca na dalekom sjeveru Norveške. Onda je nekoj pametnoj glavi palo na pamet da bi ga bilo dobro povezat željeznicom sa švedskom Kirunom i rudnicima željezne rude u Gallivareu, jer je narviška luka, za razliku od svojih stanovnika, odmrznuta cilu godinu. Uprli su sve svoje snage i nakon šta su željeznicom povezali ovo misto s ostatkom svita ono je naglo buknilo.

Marina puna ko šipak, no prava stvar je velika transportna luka na drugom kraju grada

Marina puna ko šipak, no prava stvar je velika transportna luka na drugom kraju grada

Danas Narvik ima 20-ak ijada žitelja, a LKAB – golema rudarska kompanija – većinu od svojih godišnjih 25 milijuna tona, otpravlja baš preko ove luke.

Kad već nema sunca neka je blagostanja. I dan danas judi u Narviku strašno su zahvalni ralarima (ljudima koji su gradili željeznicu), a digli su spomenik i ženi koja im je svima kuvala, stanovitoj Svarta Bjorn.

Izuzev toga ovaj gradić je znan ljubiteljima povijesti i po žestokoj bitci iz II.svjetskog rata kad su se potamburali Švabe s jedne i Britanci, Norvežani i, virovali ili ne, Poljaci s druge strane. Upravo priča o jednom poljskom ratnom brodu ima posebno misto u lokalnom vojnom muzeju.

I manje više to je sve o Narviku. Nema se tu šta puno vidit. Mostovi su u ovom gradu građeni preko željeznice, ne preko rijeke, spomenici su običnim radnicima, a ne kraljevima te su samim tim skromni i neupadljivi… najlipša građevina je gorostasni hotel , a s vrimena na vrime, kad to oblaci dopuste, ukaže se polarna svjetlost

Živi se u bogatstvu, ali jednostavno. Ljudi se uglavnom na ulici ne pozdravljaju i ne smiju. Govore tiho, a baš se i ne druže. Svaka kuća ima lampu na prozoru, stol i stolice u vrtu ili na balkonu, ali na njima nisan vidia nikog da sidi.

Šta se mene tiče ovaj mostić je jedno od najopasnijih mista u Narviku... dobro nisan glavu izgubia

Šta se mene tiče ovaj mostić je jedno od najopasnijih mista u Narviku… dobro nisan glavu izgubia

Zbog svega navedenog u treći najveći grad Nordlanda puno češće svraćaju ekonomski migranti s Balkana, Ukrajine, Kavkaza i Afrike nego turisti.  Imigranti se uglavnom drže sa ‘svojima’ jer previše ih toga dili od domaćih, a oni zapravo i ne žele ostat tu.

Zgodno im je bit Narvičanin (ne znan je li se tako kaže) neko vrime jer se da zaradit lipa para, a i sveučilište u Narviku jedino u Norveškoj nudi priliku strancima da gotovo bez kriterija upiše norveški jezik… a onda ako Bog, Allah ili netko drugi da, svi oni snuju neke pitomije krajeve ove skandinavske države.

Ipak ja san se lipo provea u ovom gradiću. Moja me draga šetala praznim ulicama i pokazivala mi najbolja sniženja u dućanima. Vodila me na plažu di san skoro s mostića upa u more, a prije nego san na skakaonici odvalia meniskus, opalili smo i nekoliko selfija sa fjordom u pozadini. Jedan se mali igra na plaži dok je kiša pljuštala, a mater mu je uživala u pogledu.

I jedan selfie za kraj... istina da izgledamo ko narkomani, ali uzmite u obzir da je i onako stalno mrak pa da nas niko i ne vidi

I jedan selfie za kraj… istina da izgledamo ko narkomani, ali uzmite u obzir da je i onako stalno mrak pa da nas niko i ne vidi

Ritki su stanovnici buljili u nas dok smo se držeći za ruke muvali oko crkvica, škola i muzeja. Rekla mi je da nas tako gledaju jer ja iman glupu kapu… kasnije mi je priznala da nije baš uobičajno da se po ulici tako otvoreno ljudi drže za ruke… ko će znat šta je istina.

Sve u svemu ovo moje sjeverno putovanje otvorilo mi je neke nove vidike i natiralo da više cijenim Litvu… Dalmaciju neću ni spominjat

Više o životu u Narviku možete pročitat na blogu Šaranje po mapi

Oglasi

O autoru aldofranicevic

Novinar, wannabe putopisac i prije svega putnik...
Ovaj unos je objavljen u Putovanja i označen sa , , , , , . Bookmarkirajte stalnu vezu.

7 odgovora na Sve za jubav iliti ga Put u Narvik – dom noći i leda

  1. Brodjasb napisao:

    Rekoh ti već,eto šta ljubav čini,i Narvik otopli…ali tako i treba.

  2. Blaženka Vesić napisao:

    Kad mi kažu Norveška, tačno tako je zamišljam- h ladno i bez svetla. Pa kako i ljudi da budu društveni i topli?! Ja bih se gadno borila sa depresijom i živcima. Ti si to sjajno pretočio u avanturu, razuvkao mi osmeh preko lica ovog jutra!

  3. Mirna napisao:

    Hahaha, pa kakva je to zemlja gdje se vožnja ne može platiti u naturi ili organima? 😀 Dobro si ti našao nešto pozitivno na dalekom, hladnom sjeveru! Ja bi, čini mi se, pobjegla već drugi dan. Uživala sam i smijala se čitajuć tvoj tekst, ali priznajem, nisam ni na trenutak poželjela posjetiti Narvik 😀

  4. Povratni ping: Poljubac skitnice | Dalmejšn lost in tranzlejšn

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s