Bio jednom jedan četvrtak

Sve zainteresirane za situaciju dvojca u NY odmah moram obavjestit, da smo našli posal. Sad bi vi naivno mogli pomislit da je to ispalo dobro…ne, ne mili moji bilo bi to prelagano. U 6 dana san radia 65 sati, opeka se 8 puta. Ispala mi kanta s ribanim jabukama i istresa san led u juhu samog šefa kuhinje. Nije skužia. Ali gosti jesu. Uz to tri puta san udria glavom u stalažu, ali Zadro je tu ipak bia nenadmašan. On bi je arkadom zakačia svaki drugi put kad bi proša kraj nje.

Dok smo tražili posal po Astoriji ovakve slike nipošto nisu bile rijetkost

Dok smo tražili posal po Astoriji ovakve slike nipošto nisu bile rijetkost

Naime, prošli četvrtak smo naumili nać posal i nakon cjelodnevnog šetanja po gradu i zvanja raznoraznih brojeva, dobili smo poziv da dođemo na probu. Probu za dishwashere. Ko bi reka da triba proba za perača suđa. To vam je Amerika, ništa bez probe. S obzirom da nismo imali potrebne kvalifikacije (bili smo pre kvalificirani po mom mišljenju) šef je bio malo skeptičan. Skepsa se produbila kad je vida kako sa gađenjem uzimam plisnavu četku u svoje nježne ruke studentske. Ali…ipak zadovoljismo taj dan.

Sve smo oprali i bili gotovi nakon samo 9 sati posla. Kasnije će vam bit jasno zašto je to samo 9 sati. Kasnije će se ispostavit da je to bia najiscrpljujućih šest dana u mom mladom životu. Sad će skeptici reć, Dalmoš nije naučia radit, linčina. Kako prat suđe može bit teško. Eh, doć ćemo do toga.

Sad kad sam ovako šturo objasnija prvi dan, sad da vam malo začinim detaljima. To vam je ljudi moji jedan krasan šminkerski restoran u kojem se pušta francuska muzika i služi francuska hrana. Stolovi su glatki, posuđe bijelo, ambijent savršen. Konobari tamnoputi, konobarice visoke. Slika ko s prospekta. Mi se jadni ponadali da ćemo tu radit. A ne…nas je put odvea u podzemlje, kod Hada.

Dočeka nas gazda koji nije Francuz, kao što bi se naivno moglo pomislit, nego Grk sa pravim peloponeskim profilom. Glavni kuhar je Amerikanac od 195 cm i blizu toliko kila, koji se pokaza ko relativno pozitivan lik. Bar nas nije tlačia. Treća persona u hijerarhije je sam Had osobno, pravim imenom Luis. Ćelavi Španjolac od nekih tridesetak godina. Neka kombinacija Lvkyja, Rene Bitorajca i Urbana. Nezgodne naravi i s posebnim pikom na mene…baš se pitam zašto. Ja sigurno s 30 neću bit ćelav. Ali to je samo jedan od mogućih razloga. Prvi ga dan nije bilo pa nam je bilo čak i ugodno.

Ostatak kuhinjskog osoblja su činili Meksikanci. Sitni, crnomanjasti, vrlo simpatični i naravno ilegalno useljeni. Prosječna temperatura u kuhinji je bila oko 35 stupnjeva. Mi smo imali dobro misto. Kod nas je bilo +40. Ja san bia stacioniran kod peći za kolače, a Zadro kod mašine za suđe. Beleca.

Malo mi je bia deprimiran nakon posla. Ma bia san i ja samo oni nije ima fotoaparat da to zabilježi

Malo mi je bia deprimiran nakon posla. Ma bia san i ja samo oni nije ima fotoaparat da to zabilježi

Kako prvi dan nije bia težak, odradili smo ga relativno lagano. Kažem relativno, jer naporno je stajati 9 sati u komadu. Doslovno bez da se stražnjim dijelom tijela dotakne čvrsta podloga. Hada nije bilo pa nije bilo ni nešto posebno da vam prepričam, upoznat ću vas s kolegama iz Meksika.

Svakako čovik koji zaslužuje da ga se predstavi prvog je naš prvi nadređeni. Odaziva se na ime Silverio Vicario. Mi krivo skužili pa ga prikrstili u Bikario. Zadro ga je zva i Paco, Pablo, Pinochet, Juan, Hugo i Alo ti…Njega to očito ne dira puno, jer smo kasnije shvatili da se odaziva i na zviždanje. Nama je puno bitnije to šta čovik ne zna ni jednu jedinu rič engleskog, osim eventualo OK, ali to se i ne računa.

Frajer je po mojoj slobodnoj procjeni zadnji slobodan dan ima negdi u vrime kad su ubili Kennedyja. Taj dan je bia na poslu od 8 ujutro i u 2 poponoć je još uvik neumorno vrtia po kužini uz neizostavan osmjeh. Pokuša san ga naučit par riči engleskog, ali san prije ja naučia to reć na španjolskom. Također san kasnije skužia kažem li mu da mu je Luis nešto naredia da će napravit taj posal umisto mene.

Na kraju smo shvatili da nas najviše od svega nervira to šta negdi oko 2 iza ponoć kad je nama već muka od života, on čisteći kuhinju modžo krpom, s takvim užitkom piva neke meksičke napjeve. Inače slično gangi. Kako mi je cura sad već diplomirani defektolog uzea san sebi za pravo da postavim dijagnozu. Ugrubo, tip je hiperaktivan, a muči ga i poremećaj pozornosti i ima teškoće u učenju. Ili se drogira. Mislim da snifa lipilo u WC-u. To će bit prije.

Moj favorit je ipak mali slasta – slastičar. Antonio Tonito Melon. Mali čađavi Mehikano sa srebrnim zubićem na mjestu jedinice. Odma san mu se svidia. I on meni. Imamo puno zajedničkoga. Ja volim slatko, a on je slastičar.  Svako malo bi doša, stavia mi ruku na rame i reka “Todo perfecto” i kad bi ja odgovoria isto razvuka bi osmjeh od uha do uha. Šou živi. Prid kraj smjene bi još doša da zapivamo neku njegovu pismu i donia mi kolač. Kolači su vrhunski, ali od pisme san zapamtia samo “corason”. Iskreno, dijagnoza za njega je da je na travi

Standardnu kuhinjsku postavu su činili još Patricio i drugi Antonio, majstor za meso. Patricio inače najviši od njih dosezao je zavidnih 163 cm. Njegova uloga u toj kuhinji mi je i danas ostala misterij. Taj lik nije uspia napravit apsolutno ništa kako triba u tih 6 dana. Osim šta je popravia mašinu kad nam je upa nož u filter. Drugi Antonio je, pak, sasvim druga priča. Malo govori i puno radi. U početku je bia suzdržan, ali se kasnije sprijateljia sa nama, jer smo mu skidali tave sa visokih polica. Izgleda ko džepni Andy Garcia. Kod njih dvojice sumnjam na neke sintetičke droge. Uzea san uzorak kose pa vam javim kad provedem testiranje.

Ali neki ljudi vam ipak poprave dan...makar ih samo vidili

Ali neki ljudi vam ipak poprave dan…makar ih samo vidili

Kao što ste već i sami zaključili nije da smo radili s košarkaškom reprezentacijom, tako da sa ponosom mogu reći da sam bio najviši kad u kuhinji ne bi bilo glavnog kuhara i Zadre. E pa sad zamislite probleme koji mogu nastati kad genijalac od gazde sve stalaže stavi visoko. Stvarno visoko.

Prvi dan je prošao mirno i nezanimljivo šta nije slučaj s ostatkom našeg boravka u Pomme cafeu. Puni entuzijazma smo odradili posal i odlučili doć i sutra. Podzemna u NY i nije tako opasna kao što se priča. Crnce, crnkinje i Hispance ne smijete dugo gledat, jer su lako zapaljivi. Ove ostale možete koliko vas god volja. Iako to moju Hanu nervira, moram vam reć da smo opet u podzemnoj slušali Mišu Kovača, jer znam da je to bitno.

P.S. Meksikance nije moguće naučit Hajdukovu himnu ili Mišinu “Ja nemam razloga da živim”. Zapamte jedan stih i dernjaju se ko da im nokte kombinirkama čupaš. Bože sačuvaj.

 

Oglasi

O autoru aldofranicevic

Novinar, wannabe putopisac i prije svega putnik...
Ovaj unos je objavljen u Putovanja i označen sa , , . Bookmarkirajte stalnu vezu.

5 odgovora na Bio jednom jedan četvrtak

  1. Milka Brodjasb napisao:

    Ako ovo budu čitale cure,nastat će stampedo,konačno momak koji zna prati suđe,onako,dobro izdriblan,čak u Americi…ma nema ti ravnog 🙂 Čekam nastavak priče…

    • aldofranicevic napisao:

      Uh dobro sam izdriblan, suđe prati znam, ali od Amerike imam PTSP pa zadnjih par godina ugovori idu ovako – kuhat ću koliko god ti srce hoće, samo nemoj, majketi, da ja peren suđe 🙂

  2. Tufne napisao:

    I opet dođoh do ovog teksta, ajde piši nastavak. 🙂

    • aldofranicevic napisao:

      Imaju još dva nastavka i već su napisana, ali ne bi htio odmah zatrpat da ne budem kolegama blogerima baš totalni pain in the ass 🙂 kao što sam spomenuo ovo je tekst s davnog puta tamo još 2010. 🙂 obećavam kroz dan dva ide idući nastavak

  3. Povratni ping: O litavskim frizerima: Puno muke za šišanje od 4 eura | Dalmejšn lost in tranzlejšn

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s