Bajami

Bez obzira čime se bavila, svaka fameja u Dalmaciji makar jednom godišnje infiša u povratak korjenima… znate, to su oni trenuci kad se pravnica, dvoje novinara i građevinski inžinjer odluče baviti poljoprivredom.

S obzirom da je to, amo reć, običaj, onda je red da se i moji toga pridržavaju. Kako nam se ta navala pomalo suludih ideja javlja posljednjih godina sve češće, ovog puta nas je uspilo uvatit usrid lita.

Kašeta je puna, a snaga na izmaku

Kašeta je puna, a snaga na izmaku

Ocu je palo na pamet da bi tribali obrat bajame. Sućuraj je goria na mrtvačkih 40 stupnjeva, a travurina ispod mlađahnog bajama je bila metar visoka. Naravno da je obiteljska akcija počela već ujutro. Pater familias je nakon kave obuka svoju poljoprivredničku odjeću i uzea kosilicu. Nakon 10 minuta je bia nazad. Kosilica se iz nepoznatog razloga ugasila i odbijala je ponovo upalit. Moja divojka inače iz Livna nudila je pomoć u popravku, ali je stari samo nepovjerljivo pogleda – nije bia siguran je li ga zajebava. Ona se, kao prava dama, nije nametala, a i on je brzo odusta pa smo tako ostali bez vridnog pomagala.

Netko naivan bi pomislia da će nas visoka trava i mogućnost pojave zmija otrovnica obeshrabrit, ali to nije dolazilo u obzir. Pa ipak su naši stari od zemje živili… druga je stvar šta ja nisan u stanju bez navigacije nać bajam iako usamljen stoji kraj tora 50 metara od kuće.

Nakon popodnevnog sata joge, s otvorenim čakrama i pročišćenim trećim okom, bia san pun entuzijazma. Mater, otac i moja draga su se taman sili pit kavu u dvoru kad je mene pogodia nalet energije. Iznia san skale, grablje, dvi kante i ceradu.

Počela je i moja radna akcija. Ipak vrlo brzo san platia danak neiskustvu, ili bolje rečeno, gluposti – počela su me svrbit cila leđa jer san, kao što svi znaju da se to ne radi, bajame iša trest bez majice i naravski – bos.

Nakon po ure mavanja grabljama po zraku sa skala otresa san 20-ak bajama… već san se dobro uspuva kad se niz gomilu ukazalo pojačanje. Moja draga je nosila kašete, otac je poteza stari štap za ribolov, a mater je imala slobodne ruke da može brat cviće usput…

Odlično. Zadnji put kad su moji roditelji ovako opremljeni išli u masline skoro san osta siroče – više puta. Ispadali su tu dilovi sikire, letile su nekontrolirano grane od masline, skupjale su se čvoruge i posjekotine. Ipak ostali su živi oboje, a za posljedicu tog gotovo kobnog bavljenja poljoprivredom osta je običaj da se viče – padaaaa – čak i kad bajam bacaš sa skala u kofu.

Uglavnom vratimo se mi na našu ovotjednu radnu akciju. Čin je doša pater familijas je reka da ne činin gluposti i pristanen mavat grabjama da ne bi izbia sebi oko. Oma ih je uzea i krenia poravnavat nepokošenu travu, a mi ostali smo bezglavno jurcali ispod bajama, valjda da potiramo poskoke i druge beštije. Stari je nakon 20 sekundi već sjeba grabje. Pukla je drška. I onako je bila viška.

Traže se odbjegli bajami

Traže se odbjegli bajami

Tek tada kreće prava akcije. Dva mlada člana ekspedicije su na stablu i sumanuto tresemo grane, otac štapom za ribolov nabija po krošnji. Mater čupa travurinu i slaže gomilu. Niko ne zna zašto.

Vrlo brzo su se pojavile i prve nevoje. Ja san se u naletu hrabrosti popea na krov obližnje kućice i nisan zna sić, Andrea mi je oca opizdila granon po vratu pa je malo beštima, ali ne na nju. Ipak je ona buduća nevista, a on džentlmen.

Kao što je to i jeste praksa, kako se radna akcija zakuhavala tako smo se i nas četvero sve glasnije derali… bez nekog stvarnog razloga, jednostavno smo se zjačili ko što to samo zna zdrava južnjačka familija. Počele su se javljat i zaista glupe ideje koje srećom vijećanjem nisu prihvaćene.

Mater se lagano uključila u stvarno branje bajama, a meni je već i dopizdilo. Poslali su me da odnesen punu kašetu doma i donesen vodu. Vratia san se s perajama za ronjenje i ostima. Bez vode. Nisan naiša na oduševljenje. Vratili su me po vodu. Iz prosvjeda san bojkotira rad narednih 20 minuta. Grizle su me neke buve po leđima i kosi, a pekla me i guzica od klizanja po krovu.

Otac je sjeba i štap za ribolov, a i bajama je bilo svugdi, ali ne i na granama. Zadovoljno smo zaključili da je vrime za poć doma. Dvi ure, dvi kašete bajama i štete jedno 400 kuna. Povratak poljoprivredničkim korjenima u jednoj dalmatinskoj fameji, kao što reklama kaže, neprocjenjivo.

Bajami su na taraci. Suše se. Garant ću ih zaboravit unit u kuću prije nego odem u Makarsku. Ubit će me mater.

Oglasi

O autoru aldofranicevic

Novinar, wannabe putopisac i prije svega putnik...
Ovaj unos je objavljen u Putovanja i označen sa , , . Bookmarkirajte stalnu vezu.

3 odgovora na Bajami

  1. brodjanka napisao:

    Aldo,samo da Te obavijestim da više nisam na fb,jer je netko “poželio biti ja”,iz nekog vražjeg razloga. Uglavnom,resetirala sam lozinku,ali da bi mi profil bio aktivan,fb traži preslik nekog službenog dokumenta,da dokažem da ja JA,a ja to baš i ne bih.. Ostao mi messenger i svi ,kao prijatelji,ali ovo je info samo zato što ne mogu ostaviti pisani trag,a čitam blog.;) Lijepi pozdrav iz Slavonije..

    brodjanka Svaštara

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s