Svađalica u centru imperijalne moći

Prošlo je ponoć, a ja sidin na zadnjen sicu taksija. Vozimo se s aerodroma Baltimore u Washington. Zvirkan kroz punistru i krišon grickan sendvič jer mi je prije toga taksist dva puta učinia da mu ne mrvin po autu. Ali kad san preživia dovde valjda me ni on neće ubit zbog malo kečapa na sicu. Zadro pjevuši Mišu isprid mene. Bez imalo sluha. Grizen ja i mislin kako bi bilo lakše da smo išli pješke iz Buffala.

Isprid Capitola u vrime kad je kosa bila duža, a fitilj kraći

Isprid Capitola u vrime kad je kosa bila duža, a fitilj kraći

Prvo smo se skoro srušili na Philadelphiju. Treslo nas je žestoko, pa smo kružili tri kvarta od ure iznad grada. Može bit da san ja infiša, ali je isto ćelavi lik isprid mene nešto švrlja po salveti. Mora bit da je oporuku pisa. Nisan se ni oporavia od šoka, a već san u punoj spremi trča na drugi kraj nemalog aerodroma. Na srid puta me moj nevojni suputnik natira da ga slikan di se ljulja u stolici. Samo ti pomalo moj nije nama priša. Onda me u avionu upilala neka bogata baba koja misli da je u Hrvatskoj još rat i pitala me da jel ja znan šta je Internet. Isprovocirala me pa san popljuca američku pristojnost i kulturu. Mučala je do Washingtona.

Nakon uru vožnje taksijen stigli smo u hotel. Sheraton. Soba na sniženju. U podrumu. Jedina pogodnost je šta su četiri kušina na svakoj postelji. Sve ostalo je prosječno, samo skuplje. U škafetu je Biblija sa tvrdim koricama. Ko iz filmova. Naravno  priključak za internet se plaća, a kolega je naivno otiša na doručak i platia ga koliko i avionsku kartu do Washingtona. Bia bi se i ja zajeba, ali mi se bilo lino dignit.

Samo jedna od 1 000 slikanih taj dan

Samo jedna od 1 000 slikanih taj dan

Slikavali smo se svakih sto koraka u sto poza. Te grlin Lincolna, te mu sidin u krilu te mu kopan nos. Ocidia san bateriju od aparata u po dana, tako da san jedva uspia okinit par sličica isprid Bile kuće. Zadnji dan smo se iz hotela odjavili rano ujutro i imali cilih 10 sati vrimena do autobusa. Za razliku od kolege koji poteza kuferčić za sobom ja san nosia dvi preteške torbe na leđima. Po vragu taj je dan bia i najtopliji otkad smo krenili na put pa je samo bilo pitanje vrimena kad ću odlipit na živce. Od velikih atrakcija smo moralio poć vidit i Pentagon.

Iskrcali se na stanicu, a u krugu od dva kilometra ni žive duše. Tek dva zelena pajkana lino se klate na stolicama u kućici. Inače, kad se čovik nađe isprid te goleme građevine nije ni svjestan njene veličine, jer sve šta se vidi sa jednog mista je samo pridnji zid. Ništa posebno reklo bi se. Na primjer kad si isprid Empire State Buildinga čovik osjetiš strahopoštovanje prema gorostasu. A Pentagon, koliko god velik bia, nekako je bezveze. Ko da si prid Kineskin zidom u Splitu, samo šta se ne smi slikat. Naravno da je ta zabrana u meni izazvala posebno gađenje i s obzirom na to da nigdi na vidiku nije bilo nikoga odlučia san je prekršit. Slika san znak zabrane slikavanja. Ajme šta san bia ponosan šta san zajeba Ameriku. Ne bi tako ni da san dobia na lotu.

E kad se ne smi, oću iz dišpeta

E kad se ne smi, oću iz dišpeta

Iako mi nije bila jasna Zadrina želja da prošeta memorijalnim centrom poslušno san sidia u ladovini i čeka svog prozapadno orijentiranog kolegi da se vrati sa ekspedicije, kad mi se nakačila preemotivna američka oldtajmerica. Priča ona meni, a ja mučin i gledan, ne progovaran ni rič. Melje ona o mučkom napadu na slobodu Amerikanaca,. Dišen ja duboko, rado bi se odma tu na licu mista sta na branik trećeg svita, ali mi odma u glavu da će me suputnik uvatit zajebavat šta se svađan s Amerima. Tako da san odusta i nakon par minuta učinia mot da ne govorin engleski. Da je nastavila govorit moralo bi i njoj otvorit memorijalni centar.

Ostatak dana je proša u traženju hrane i mom gunđanju jer su mi je prtljaga već stvarala ozbiljne ozljede na leđima a ja nisan tia prepustit dio prtljage svom kolegi i na taj način priznat da san ispa glup. Na kraju smo se još i posvađali. Naravno da je on bia kriv, ta neću bit ja.

Nigdi nikog, a radni dan je

Nigdi nikog, a radni dan je

Čak ni ukrcaj u autobus nije proša jednostavno. Kako je bila gužva, a Ameri redovito prodaju više karata nego šta imaju mista, mi smo tribali ostat vanka i čekat sljedeći bus. Tek kad san počea pritit tužbom, šta u Americi uvik pali, dali su nam da sidnemo. Bi će da su izbacili kakvog Arapa ili kojeg drugog stranca. Ali ni to nije sve. Prije nego šta ćemo krenit kondukter je reka da ipak jedan mora izać, jer navodno je vanka osta neko od prošlog termina.

Ajme šta san popizdia. Zadro je jednostavno reka da bez mene ne ide nigdi i nadalje ignorira tipa koji se okomia na moju malenkost. Nakon šta san reka da mi ne pada na pamet da se maknen s mista, konstatira san da mi nije jasno kako je pripadnik najmoćnijeg naroda na svitu, a da je preglup da bez problema napuni bus. Ta izjava definitivno nije naišla na odobravanje suputnika, ali niko ništa nije govoria. Kako kondukter nije pronalazia razumjevanja za moju argumentaciju, frknia san da me može jedino iznit i sve zaključia poslovicom staroga Ive – Go fuck yourself. Tu je i on svatia da nema koristi s nama pregovarat, nego da nas je bolje pustit da idemo u NY i kasnije van njegove zemlje nego da izbije međunarodni incident zbog mista u autobusu.

Frku je riješila neka klinka koja se ponudila da izađe. Ostala se pipat još malo s momkom u Washingtonu, a i ovog klipana spriječila da me ispribija. Došli smo u gluvo doba noći doma u NY. Ive spava, Johnny nije doma, a ptičice ispod punistre šute. Ko bog.

Bez malo hipsteraja se nije moglo ni 2010.

Bez malo hipsteraja se nije moglo ni 2010.

Oglasi

O autoru aldofranicevic

Novinar, wannabe putopisac i prije svega putnik...
Ovaj unos je objavljen u Putovanja i označen sa , , , . Bookmarkirajte stalnu vezu.

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s