Štorija o tuk tuku – yugiću istočne Afrike

Lazar Džamić pišući o razlozima uspjeha Alana Forda u bivšoj Jugi lipo je sažea bit naroda s ovih prostora kazavši; naše prirodno uređenje nije ni kapitalizam ni socijalizam već nadrealizam. Naravno, ako koga opisuje sklonost blesavim odlukama, improvizaciji i neredu to smo onda mi Balkanci.

Ipak, što više putujem to mi je jasnije da ljubav prema improvizaciji i kaosu nije ekskluzivno naša povlastica već jednostavno obilježje naroda koji su se negdje usput spotaknuli i završili u magarećoj klupi jer nisu slušali na satu.

Kenia (43)Ta anarhija naprosto me oduševljavavala u Kitaleu. U spomenutoj raboti su prednjačili naravno taksisti u svojim tuk tukovima. Inače, tuk tuk je motorizirana trokolica koju Piaggo proizvodi za istočni dio Afrike i Indiju, a Kenijci ovo vozilo tretiraju kao kombinaciju autobusa, tenka i tovara.

Noviji modeli znaju razviti brzinu od 40-ak kilometara na sat dok oni stariji imaju problema sa samim pojmom razvijanja brzine, no usprkos toj činjenici nadobudne taksiste ništa ne priječi da istovremeno ukrcaju u vozilo 4 čovika i 80 litara vode. Naravno, isto tako ih ništa ne sprječava da putnike izbace vanka da pomognu gurat tuk tuk uzbrdo.

Putnici, izuzev blesavih Europljanja, s takvim tretmanom nemaju nikakvih problema. Pa zašto i bi…bude tu i zanimljivijih situacija kao šta je susret s policijom. S obzirom da je policija više reketarska firma nego organ reda i zakona, taksisti i korisnici njihovih usluga razvili su suradnju. Ukrca se nas 5 u tuk tuk jer je tako jeftinije, ali kad ugledamo pandure onda dvoje izađe dok ne prođemo kontrolu. Iz solidarnosti se parkiramo 30 metara dalje dok ovo dvoje pješke ne dođe opet do tuk tuka kako bi svi zajedno nastavili vožnju. Uvik je lipo da nas je više jer ko zna kad će tribat gurat uzbrdo ili ga izvlačit iz jarka.

Naravno, posluži ova troterovska trokolica dobro i za selidbe i nabavke, a navodno dobro podnosi i loš teren. Sad ‘dobro podnosi’ je izraz koji je u Africi prilično rastezljiv, a u prevodu znači ‘do sad smo preživjeli’. Nemojte krivo svatit, vole Kenijci ovaj autić. Vole ga ko što smo mi volili yugiće ili fiću… onako iz sažaljenja i potribe.

Kenia (50)Jedino kad tuk tukovima domaćini nisu skloni jeste vrime kad ovog ‘tovarčića’ triba nahranit. Pobogu, pomislia san ijadu puta, pa zar van nije lakše natočit 200 šilinga goriva odjednom nego 4 puta po 50 … i to svaki put sa putnicima unutra.

Zna se dogodit da se gazda digo i preračuna pa da pun tuk tuk ostane negdje uz put bez benzine… e u tom slučajevu Alan Ford oživi u glavama ovih ljudi i dok četvero stisnutih putnika na +40 čeka, gazda otvori pretinac i izvadi par plastičnih kesa…za gorivo, naravno. Ne bidon ili kanticu, već najobičnije kese za zamrzivač, jer u protivnom uopće nije tankanje trokolice zanimljivo… o vrag te blesavi odnia.

Bisnia san ja i pizdia, prigovara i beštima, a Emanuel se samo smija. Pa san se smija i ja, jer šta da se lažemo, al je kod nas drugačije… nije iz ničega izašla ona strpjen spašen… pomalo Aldo i bez sekirancije.

Kenia (47)

Oglasi

O autoru aldofranicevic

Novinar, wannabe putopisac i prije svega putnik...
Ovaj unos je objavljen u Putovanja i označen sa , , , . Bookmarkirajte stalnu vezu.

Jedan odgovor na Štorija o tuk tuku – yugiću istočne Afrike

  1. Povratni ping: Afrička muka po dolaru | Dalmejšn lost in tranzlejšn

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s