Kad te otme Tom Cruise

Čisto me iznenadilo to šta san stiga na avion za Buffalo. Činjenice dio zasluga ide mom prijatelju Igoru koji je osim mobitela navio još dva sata tako da ja ne bi zakasnia. Uvjerivši se još jednom u zaista izvrsnu prometnu povezanost, na aerodromu sam bio prije nego šta san se uspia kompletno razbudit tako da mi je i tradicionalno američko prepipavanje testisa od strane osiguranja palo lakše nego obično.

11103676_10205786082748595_1634631558_o

Inače, ovaj dio puta je obilježen svojevrsnim nelogičnostima ponajviše zbog politike avionskih kompanija. Naime, mora san iz Bostona letit za NY pa onda iz NY – a za Buffalo iako je Boston duplo bliži mom konačnom odredištu. Razlog tome je šta se preferiraju letovi unutar saveznih država, a zbog kondomastog oblika države NY Buffalo je bliži Bostonu nego ‘Velikoj jabuci’. Al dobro, bar san se ko čovik naspava u avionima, a i u životopisu mogu navest da san bia na jednom od najprometnijih aerodromu na svitu, glasovitom J.F.K. Namjerno sam izbjegao izraz najveći, jer O’ Hara u Chicagu i još neki dole na jugu zauzimaju veću površinu. Naravno nisan ga ciloga prigleda, ali i na prvi pogled je jasno kolika je to grdosija. Osam terminala sa vlastitim autoputem i željeznicom za transfer putnika dovoljno govori o dimenzijama ovog mastodonta.

Nakon njega Buffalo Airport više nalik na čekaonicu kod zubara nego na ozbiljan aerodrom. Možda zbog zvučnosti imena ili zbog junaka Buffalo Billa od ove destinacije san puno očekiva. Taksist koji me je odveo do mog desetak kilometara udaljenog hotela koristeći snažni ruski akcent mi je prova uvalit iPhone i dvi kurbe po povoljnoj cijeni. Da, da, moj Delboy pa da zaglavin u pržunu. Ko zna s kojeg je to kamiona palo. Mislin na i-Phone, naravno.

Tek šta me iskrca svatia san da ne triba virovat opisu na internetu. Ovaj hotel definitivno nije bia u blizini grada. Točnije nije bia u blizini ničega, jer je prvi dućan bia udaljen 4 kilometra, a do grada mi je tribalo dvadeset minuta autobuson. Al šta je to mladom pustolovu ka šta san ja. Kako me krenilo u Bostonu dobro se nisan i pješke uputia. Sidnen ja tako u bus, a sve mi nešto čudno. Tek negdi na pola puta sam svatia da sam jedini bijelac u busu. Kao šta mi je kasnije postalo jasno, crnci u Buffalu su puno mirniji i tiši od onih u NYC. Ne znam razlog tome, ali sam se sasvim dobro slagao s njima.

Buffalo van je grad nešto ala Otočac. Čin padne mrak sve se zatvara, a na ulici vlada takva pustoš da samo fale grmovi koji se kotrljaju cestom gonjeni vitrom. Bože me sačuvaj, di san ja doša. Ko zna šta san ja mislia da će me ovde dočekat. Ime mu zvuči avanturistički, ali ovi gradić čak ni englesku kraljicu ne bi satra životnim tempom. Nakon šta san poia najgoru pizzu u životu, koristeći više žlicu nego penjur, krenia san u noćni obilazak grada. Neš ti šta san ima za vidit. Grad je cili u znaku Nijagarinih slapova udaljenih 15-ak kilometara od grada. Što i ne bi bilo tako tužno da na slapovima ne postoji grad koji se tako i zove pa ispada da se stanovnici Buffala kite tuđim perjem.

11122300_10205786073748370_1052622589_o

Zamislite da se u Zadru glavni trg zove Trg grada Šibenika, a glavna avenija – šibenska. Odma mi je palo na pamet kako bi moj prijatelj Vinko (Šibenčanin) drugu kapitalisti ( Zadraninu) izia mozak u da se ne daj Bože dogodi šta slično kod nas. Bidni Buffalovci (ili kako se već to kaže). Steka san dojam da ovde i nije tako. Možda im je prehladno da bi im dizali tlak, a možda zato šta ekipa iz Niagara Fallsa ima suptilnije načine provociranja susjeda.

Objašnjenje za ovakvu pustoš san dobia od jedne gospođe u busu koja me, ničim izazvana, provela kroz povijest ovog kraja. Inače, naš Tesla je ovde bia velika faca. Zahvaljujući njegovim eksperimentima Buffalo je prvi grad na svitu koji je ima električnu javnu rasvjetu. Zahvaljujući našem Niki, Buffalo je bia centar industrije ovog dila Amerike. Ima je dva milijuna stanovnika i svi su živili odlično. Onda je doša Prvi svjetski rat i Crni petak i sve je pošlo nizbrdo. Ne toliko za Ameriku, koliko za Buffalo.

Judi su u Buffalu ostali bez posla jer se industrija priselila južnije, a možda im je i došlo do mozga da je lipše živit na mistima di temperatura s vrimena na vrime priđe priko nule. Bilo kako bilo Buffalo je opustia i sad ulicama u debelin kapotima, čak i u ranu jesen, tumara tek dvistotinjak ijada judi.

Još san bacia oko na ogromnu scijentološku crkvu u centru grada. Tek šta san se promuva okolo njih par su ko kobci izašli sa prospektima spremnim da me regrutiraju u svoje redove. Brate, volim i ja Zvjezdane staze, al baš da popušim da će mi se svemirci spustit brodon u Texas da me ukrcaju ako tebi dan šolde. To ne bu popušil. Iskreno zabavljalo me to s koliko su me žara uvjeravali. Sve san čeka da mi reće da će brodon upravljat Spock i kapetan Kirk. Aj ti moj Aldo doma dok ti je još vrime. Nećete virovat, al kad san doša u hotel na televiziji je igrala zadnja sezona Zvjezdanih staza. Scotty warp 5 na sutra ujutro…

O autoru aldofranicevic

Novinar, wannabe putopisac i prije svega putnik...
Ovaj unos je objavljen u Putovanja i označen sa , , , . Bookmarkirajte stalnu vezu.

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s