Veliko šporko more

Ako oćete umrit od trovanja teškim metalima ili vam je, pak, fetiš da vas poide morski pas slobodno otiđite na Rockaway Beach. Upravo tu kobnu grešku je napravio već mnogo puta pomenuti dvojac. Ali mi smo nasjeli na priču šjor Ive da u blizini ima plaža pa da idemo vidit ako oćemo. Još je reka da je jako popularna. Ali nije nam reka da on nikad nije na njoj bia i da su pojmovi blizu i plaža jako rastegnuti.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Prvo smo se truckali uru vrimena busom u predgrađe predgrađa Velike jabuke. Misto u kojem smo se iskrcali je bilo više nalik na posljedice eksplozije nuklearnog reaktora nego na turističko središte, ali kako se kaže knjigu ne triba sudit po koricama… obećavajuće je bilo to šta smo u obližnjem dućanu kupili najbolje balune za picigin ikad napravljene..ali ono za ozbiljno…tad smo se još nadali da bi od ovog izleta i moglo bit nešto. Kad smo stigli na tu pustopoljinu koja se zove plažom počela je padat i kiša, samo par kapi…ili san to ja plaka od jada, sad više nisam ni siguran…

Rockaway Beach se vrlo teško može nazvati plažom u pravom smislu riječi. Pjesak je crno-žute boje, a morsko bilje šta se ovde nalazilo gadno je izgledalo. Valja napomenuti da i na Rockawayu ima galebova samo su dva puta veći od naših. Da su skupa išli u školu američki galeb i ovaj naš, američki bi tuka našega i kra mu lovu za marendu. E da, da ne zaboravim…na Rockawayju na plaži obitavaju i golubovi. Da bi slika bila potpuna, u daljini se pod žutim zrakama koje su se probijale kroz oblake sjajio tamno crveni tanker. Romantično, zar ne?

Iako je nedjelja popodne, a plaža navodno vrlo popularna, iznenadilo nas je šta je na njoj bilo malo svita. A oni šta su bili tamo izgledali su sumnjivo. Populacija koja je ovdje zalazila je bila mješovita, ali bijelaca je bilo poprilično malo. Bilo je lako zamjetit da ovdje picigin kao igra nije uzeo maha pa se odma u nama pobudio misonarski instikt. U stvari samo se nekoliko ljudi uopće kupalo. Ostali su stajali uz more ili u dugim širokim hlačama vrebali na neoprezne turiste.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Kolega Zadro pazi na stvari

Nakon dvadesetak minuta smo se osmjelili i držeći na oku stvari išli se dodavat balunom za američki nogomet (i to smo kupili). Brzo nam je prišla ekipa mladih crnaca i ponudila se da i oni s nama igraju. Smijali se kako ne znamo bacat oni jajasti balun. Samo se ti smiji, mi od jaja pravimo omlet, a ne igramo s njima na balun. Nije dugo potrajalo jer je Zadro uteka čuvat stvari, a oni su me lagano ignorirali pa san uzea balun prije nego pobignu s njim.

E tad dolazi šlag na tortu. Počinje promocija picigina i s ove strane Atlantika. Samouvjerenim korakom smo se spustili na prazni plićak izbjegavajući eyekontakt s gorostasnim galebovima i krenili se itat ko idioti. Prvo je Zadro rasporia kolino, pa san ja natuka rebra pa je on odera lakat…i tako u nedogled…Igra je prekidana da bi ja malo trča za galebovima koji su nam kopali po stvarima ili da bi propustili gospodina koji u vojničkim gaćama i majici iz Busheve predizborne kampanje, detektorom metala traži nešto po plaži. Nadam se da traži zlato, a ne kakvu nagaznu minu koju je tu ostavia prošlo lito tu negdi.

Domoroci su, valjda, mislili da smo odbjegli pacijenti s psihijatrije pa nam nisu stvarali probleme. To smo im i potvrdili kad smo se okupali u onoj kaljuži od mora. Svima je laknulo kad smo spremili stvari i otišli. Bar nisu morali zvat hitnu.

Mi poili po chicken rolls u talijanskom restorančiću i laganini put pod noge. Pijesak sam sljedeća tri dana vadia iz svih otvora na tijelu, a školjke sam nalazio na najnevjerojatnijim mjestima. Kolina i rebra su nam zarasla, trzajne ozljede vrata još neko vrime neće. Nismo umrli od trovanja teškim metalima (nisu nam čak ni čirevi po leđima izašli), nije nas poia morski pas i nije nas niko opljačka.

Kući smo donili nekoliko saznanje. Prvo je da se ne bi opet okupa na Rockawayu nego da ne bi tamo sahrania ni omraženu susidovu mačku. A drugo je da u NY neću otvorit školu picigina. Mislim da posal neće ić…

O autoru aldofranicevic

Novinar, wannabe putopisac i prije svega putnik...
Ovaj unos je objavljen u Putovanja i označen sa , , . Bookmarkirajte stalnu vezu.

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s