Čelični stisak birokracije

Ko se na ljetnim praznicima budi u 6.30 ili nije normalan ili mora obavljat birokratske poslove. U mom slučaju oboje. Al kako se kaže, šta se mora nije teško. Ma teško je, koga ja lažem. Al dobro. Siguran znak da je neko bacija uroke na vas je da u podzemnoj željeznici u kućici za prodaju karata naletite na Arapa ili Hispanca. Oni su vam mentalitetom najsličniji Dalmatincima. Prije 11 ujutro mrzi i sebe pa di neće vas. Ipak izvukli smo živu glavu, uz tek nekoliko uvreda na račun naše inteligencije.

OLYMPUS DIGITAL CAMERAPrvo odredište je bila Astoria. Kvart naseljen Grcima, Meksikancima i populacijom s brdovitog Balkana. S obzirom da je lakše nać Eskima u Astoriji nego Centar za socijalno osiguranje, upustili smo se u jezične peripetije s domorodcima. Hm…ko zna di su svi oni bili domoroci, ovdje sigurno nisu.

Nakon tri, četiri Hispanca kojima je engleski blizak ko meni pravila bejzbola napokon sam naša nekog ko govori engleski. I ne samo engleski. Ljupka gospođa je naime bila iz Makedonije. A kako je u školu išla vjerojatno davno prije raspada Juge, tečno govori takozvani srpsko – hrvatski. Hej Slaveni da je drug Tito živ bia bi ponosan na bratstvo i jedinstvo koje vlada među njima u svitu…iako mislim da se u ovom kvartu slavilo 1980., jer su uglavnom politički azilanti naselili Astoriu.

Birokratski aparat se tek zahuktavao u ranim jutarnjim satima pa su nam tete ljubazno objasnile da se studenti prijavljuju 15-ak kilometara zapadnije u kvartu Jamaica Centar. Ne bilo nam teško, opet u podzemnu pa u Jamaicu. E ljudi moji to je crnački kvart iz filmova…onih di se puca na bijelce…po noći.

Srića mi smo došli u 10 ujutro. Naravno da smo za ovu operaciju izabrali najtopliji dan u zadnjih 15 godina u NY. Red je već bi priko cile dvorane. Ličilo je na one filmove o dolasku prvih imigranata na Ellis Island 1800 i neke, samo šta su ove čekaonice bile ipak klimatizirane. Samo siguran sam da tad nisu imali crne securityje od po metar i devedeset i 130 kila…. securityji su bili ženski, da ne bi bilo zabune. Već me nada obasjala kad san vidia da na jednom šalteru službenica Dominikancu koji, usput ne zna beknit engleski, strpljivo 40 minuta objašnjava proceduru.

Naivno sam pomislia da bi i mene moga zapast neko tako strpljiv. Nakon samo 3 sata čekanja doša san i ja na red. Prenia me umiljati glas gospođe Nitzelpretzel ili tako nešto. Ta melodija iz zvučnika usporediva je samo sa zvukovima deranja mačke na živo. Još kad me vidila ovako zbunjenog povampirila se cila. Mislin da san vida da joj i očnjaci rastu. A ni sarkazam joj po svemu sudeći nije stran. Ako ste mislili da su zaštitna stakla stavljena da službenike štite od nasrtljivih imigranata, varate se. Stavljena su da bi nas zaštitila od gospođe Nitzelnešto…sasvim sigurno.

Imala je onaj ljupki pogled tipa “Šta vi gamad useljenička hoćete? Kradete kruv iz usta poštenim Amerikancima”. Ajde sinko mili, njoj stariji brat još pozdravlja s Guten Tag, a živi trideset godina ovde. Nekidan se i ona dokotrljala negdi iz Dresdena i sad se na poštenim useljenicima s Jadrana liči komplekse zbog lošeg naglaska.

Ali nakon šta san u samo 5 minuta triput ispa totalni idiot shvatila je da iman skoro sve potrebne papire pa je sišla sa svog prijestolja par skalina niže i počela razgovarat sa mnom skoro ko s ljudskim bićem. Naravno, birokracija ko birokracija. Triba im samo 10 dana da nas provedu kroz kompjuter da smo uopće ušli u SAD. Znam da sad u maniri holivudskih filmova svi očekujete happy end…ono, ja dobia svoj broj po koji san i doša, ona dobila promaknuće i bič za 15 godina radnog staža, živili dugo i sritno…e pa neeeeeeeeeeeeemaaaaa…

Bar ne za mene. Moram opet u ponedjeljak u posjet gospođi Pretzelnitzel. Valjda do tad neće dobit promaknuće…ne znam kako bi prežalia da oden iz Amerike bez da je vidin još koji put. Dobro, sad je dosta zezanja. U svakom slučaju dobro san proša bez batina. Blaženo staklo.

Taj dan svakako neću pamtit po dobrom. Nakon svega uspia san prolit Colu od po litra po podu u McDonald’su u kojem da igraš izbaci uljeza tribalo bi ravno 7 sekundi da shvatiš da smo jedino nas dva svjetliji od Milke s lješnjacima. I za divno čudo nismo im bili simpatični. A ne bi ni ja sam sebi bia simpatičan kad prolivan po podu i prolaznicima. Ipak uljudno su nam objasnili put do podzemne koja vodi iz njihovog kvarta. Nismo slušali Mišu. Bili živčani, a i ja zaboravia iPod doma. Jebi ga.

OLYMPUS DIGITAL CAMERANe znam kakav ste dojam stekli, ali crna populacija u NY je uz azijate najljubaznija. Uvijek su spremni pomoći i pokazati i krasi ih hrpa strpljenja. Kako kaže naš gazda i najveći kriminalac u NY bi ti objasnia kako kupit kartu za subway. To baš i nije slučaj s Hispancima koji ladno kažu no habla englese i skine te sa vrata za čas. Malo nezgodnu narav imaju. A šta ćeš ima nas i takvih.

Ipak, nakon ovog frustrirajućeg dana imaju i dvije dobre vijesti. Prva je da je ona napast od Koka (maltezer) napokon vraćen svome vlasniku. Ne znam zašto, ali ta modžo krpa je od nas trojice pratila po stanu isključivo mene. A jedino je meni iša na nerve. Ne bi ni na WC moga bez da ne sidne kraj kade i gleda. Ne mogu ni pišat kad onako gleda. Uzea bi ga ja i izbacija nakon nekog vrimena. Srića nije rotvajler nego maltezer pa san moga, inače bi bilo obrnuto. Fala ti bože iša je ća!!!

Druga vijest koju san zaboravia jučer je da san zaradia svoju prvu lovu u Americi. Dobro ne baš zaradia, ali nećemo sad cjepidlačit. Naime, govornica u podzemnoj mi je poila novčić. Svi koji me dobro poznaju znaju koliko me muči nepravda i s kolikim se žarom borim protiv nje. Nakon kraćeg fizičkog obračuna zlikovac ne samo da je vratia moj novčić nego je i pljunia ono šta je ukra nedužnim turistima proteklih par sati. Kako nisam uspia nać vlasnike odlučia san tih 2 dolara i 35 centi pričuvat dok se neko ne javi.

Nek je i ovi dan proša. Reka bi moj gazda neka “go fuck yourself ” pa ću tako i ja reć…

O autoru aldofranicevic

Novinar, wannabe putopisac i prije svega putnik...
Ovaj unos je objavljen u Putovanja i označen sa , , , . Bookmarkirajte stalnu vezu.

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s