Kennedy – nježni div

‘Prve san postole obuka sa 14 godina kad me mister Kefa dovea u školu. Prije ih nisan ima. Nisan ima od čega kupit’ – ispriča mi je jednon prilikon na ručku u Iroko Hotelu Kennedy, inače moj učenik. Dugo san ga gleda u oči i čeka kad će se nasmijat i reć da se zajebaje, ali on je i dalje glođa kost od kokoše.

DSCN1720

Postalo mi je jasno da Kennedy ne misli da je tu nešto smišno ili zajebancija. Kad čovik ima život ka on, malo toga je za zajebanciju. Priznajen ovaj skoro dva metra visoki 16-godišnjak bia mi je omiljeni učenik. S naslijeđem plemena Trukana, jednog od onih di odstranjuju klitorise ženama, a starci žene curice od desetak ljeta, Kennedy je s famejom doša u Kitale. Kako kaže, familija mu je brojila sedmero. Danas ih je šest. Umra mu je otac dok je bia dite, a materi s petero mladih osta je teret. Ovi nježni div kao najstariji muškarac u obitelji podmetnia je leđa.

Ne živi s ostatkom obitelji nego se priselia sam u kapunjericu. Kaže bliže je školi. Svega pet milja. Svako jutro budi se u pola pet. Ako ima čaj, skuva ga. Ako. Ako nema, onda zapali krpu utopljenu u alkohol i samo čita. Uči. Šta će. Zato i je jedan od najboljih. Oće bit građevinski inženjer. Oko šest, moj se Kennedy uputi na noge u grad u školu. Bos. Ima postole, ali nisu za odat okolo. Njih obuće kad dođe blizu škole. Tako će duže bit nove. Nakon cilog dana, istin puten čeka ga trosatni maraton prema doma. A dočeka ga uglavnom prazna kuća… i glad.

Kenija (4764)

Vikendon, kad nema škole, ode kod sretnijih Kenijaca i na njihovin šumama izbija panjeve iz zemlje. Čekićem ovaj dobri div po 12 sati nabija za pišljivih 200 šilinga – dva i po dolara. Kad da materi dio za ‘pačiće’ njemu ostane dosta za tri dana. It is not easy, ali kaže bolje išta nego ništa.

Kako san već reka, sidili smo u Iroka na ručku, a Kennedy je završava porciju. Sidia je i gleda kako ostali još čučaju kosti. ‘Jesi još gladan’. Slegnia je ramenima. ‘Oćeš još jednu porciju’. Opet je slegnia. ‘Aj ja ću još jednu jer san gladan pa uzmi i ti da ne iden sam’ slaga san. Srami se. Naravno da san mu pola svoje porcije, a igrokaz smo ponovili dva tri puta. Stuka je gladni tinejdžer sigurno četiri porcije kad se napokon naslonia i zataknia čačkalicu u zube.

‘Šta si tih mladiću’? ‘Ne volin puno govorit’ reka mi je.

‘A kako ću znat šta misliš’ našalia san se.

‘Eh, nije lipo ovo šta sad mislin’ tužno je reka Kennedy i nastavi kad je vidia kako ga začuđeno gledan ‘ mislin kako zadnja tri dana nisan ništa okusia, a sad iman priliku ist koliko oću, a ja, jebiga, ne mogu više’…

I kako da se čoviku ne stisne u grlu…’Konobar, daj još jednu porciju’.

Kenija (163)

Oglasi

O autoru aldofranicevic

Novinar, wannabe putopisac i prije svega putnik...
Ovaj unos je objavljen u Putovanja i označen sa , , , , . Bookmarkirajte stalnu vezu.

2 odgovora na Kennedy – nježni div

  1. axeboy0141 napisao:

    Super blog!
    Pokrecem slican blog na https://najstranice.wordpress.com/
    Svaki komentar/sugestija je dobrodosla.

  2. Brodjasb napisao:

    Kad samo pomislim zbog čega sve mi grintamo,nesvjesni koliko zaapravo imamo..

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s