Holy Cow – priča o sisi spasiteljici

Ako san se nečeg nagleda otkad san doša u Keniju to su sirotišta. Isto ko i škole, sirotišta su tu unosan posal. Država je digla ruke od stotina tisuća siročića, a masu svita je otvorilo svoja privatna. Da se ne bi krivo svatilo, puno judi je to napravilo iz altruizma i čiste humanosti, ali da se ne lažemo, ima dosta onih koji na dici bez matere i oca mlate lovu.

10721198_10204442472159170_745329133_nVećina ih funkcionira na način da traže sponzore iz inozemstva. Tužna dica skorenih slina ispod nosa omekšaju srca bogatih stranaca pa lova kapne. Ne troše mali sirotani puno. Spiza jeftina, oni mali i ne idu puno, a smještaj uglavnom besplatan pa se, nek mi pošteni udomitelji oproste, lova uglavnom sprema ispod kušina i to ne dječijih. Kako je već prošlo neko vrime otkad smo došli u Keniju, moran priznat da san razvia određenu averziju prema ovoj vrsti krvopija i s dosta opreza pristupam svakom novom sirotištu. Tako kad nan je Emanuel reka da idemo vidit Holy Cow žugali smo jer je to bila jedno peta takva ustanova. A padala je i kiša šta u Keniji znači – blato do kolina.

Ukrcali smo se u tuk tuk i okolo naokolo pa u krug po divljin cestama krcatin rupama zavukli se duboko u predgrađa i ruralni dio okolice Kitalea. Taman kad smo mislili da će zbog nemogućeg terena vozač poslat u niku stvar i nas i Holy Cow, nekim čudom smo stigli.
Dica su odma počela vikat havarju (mislin da ću prominit ime u Havarju kad dođen doma), a iz ruševne kućice iz koje se kvalitetno dimilo izašla je cili odbor za doček.
Na čelu je bia pastor Titus (ne Brezovački) koji je nehajno mavnia rukon da uđemo. Dvi, tri kokoše su bezglavo gonile po glibavom dvoru, a baba iz pretkolonijalnog doba u kantunu je kuvala ugali (ili pjesak, iste je boje).

Po običaju dok smo sidili u prostorijama Svete Krave izredalo se tih desetak dice kako bi se poklonilo bilcima. Meni osobno posebno neugodan dio posjeta sirotištima. Imaš osjećaj ko da se od tebe očekuje da nešto kažeš, a ti nemaš šta reć pa šutiš ko Tomislav Karamarko u Saboru. Neugodno, nema šta.

Kako su m10717486_10204442476879288_1663892261_noje kolegice bile posebno indisponirane i ponešto boležljive zbog gnjilog vrimena u Kitaleu, uključia san novinarski mode i upila neobjašnjivo nasmijanog i dobro raspoloženog pastora. Naravski, zanimalo me otkud sirotištu ovako, da prostite, blesavo ime. Nismo u Indiji pa da je krava – sveta.

E sad, ako san vas do sad ugnjavia, ime i princip su razlog zašto van pričan priču. Ka šta san već reka, većina se sirotišta financira stranin donacijama u kešu… e pa ovo nije. Prije sedan, osan godina kad je dobri Titus sa svojon ženom odlučia otvorit sirotište dobia je donaciju u kravama.

Mislia je, mislia šta će s desetak krava i na kraju smislia. Dici bez roditelja naša je skrbnika. Obično staru babu po materi ili ćaći ili nekog ujaka, strica, rodicu i namolia bi ih da uzmu dite. A onda bi in da i jednu kravu da imaju nešto od čega će to dite ranit. Možda smišno zvuči, ali u Keniji je krava kapital. Ako imaš kravu imaš i mlika. Možeš ditetu dat da se napije, a možeš i prodat. U svakon slučaju dobro.

10721252_10204442468799086_1827342235_nIako je na prvu izgledalo čudno, Holy Cow ima smisla jerbo je kravlja sisa do sad odhranila sigurno 20 dice, a nema ni korupcije i utaje donacije. Krava je krava. Dobrog pastora uvatia je dar govora pa nan je pokaziva di dica žive i svašta nešto, a i otkria nan je da i u blizini našeg gradića postoji Bosna. I da on ima par dice od tamo. Osvrnia san se da vidin ima li koji mali Sejo ili Haso svitle puti. Naravno, sva su dica bila crna i u njegovom dvorištu nije resta novi Džeko. Ipak dica su bila iz Bosne, a kakve – e to san bia naumia otkrit. Tako smo mi od kenijskih krava i humanitarizma došli do Bosne.

Titusu od mojih pitanja malo pomodrilo oko vrata i lagano se smrkavalo došlo je vrime za poć doma. A i ugali je bia gotov. Zamukala je mršava krava iza kuće… i mliko je poteklo.

Oglasi

O autoru aldofranicevic

Novinar, wannabe putopisac i prije svega putnik...
Ovaj unos je objavljen u Putovanja i označen sa , , , . Bookmarkirajte stalnu vezu.

Jedan odgovor na Holy Cow – priča o sisi spasiteljici

  1. Povratni ping: Jebo zemlju koja Bosne nema | Dalmejšn lost in tranzlejšn

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s