Jedan petak bez ebole

Trenutno sam u Keniji i jedva da uhvatim internetsku vezu. Ovdje za promjenu kiša i riža s kumpirima. Ko i zadnjih 15 dana. Zvoni mi mobitel. Poruka od doma. Češće su nego inače.

Kupia san kenijske novine. Kažu nema straha od ebole. Na zapadu Afrike umrlo 700-ak svita, nogometaši Sijera Leonea u hotelu u Nairobiju jer ih neće pustit na Sejšele. Boli ih briga, dobili su prvu dva nula…i to je ustvari sve šta jedne istočnoafričke novine pišu o ovoj gruboj bolesti.

10405314_626987570741719_6095028283799694024_n

I sad se vi pitate kakav je ovo uvod i kakav je ovo, vrag me odnia, tekst… pa eto… tu san par ijada kilometara od Hrvatske, samim tim i hrvatskih medija, jer nemam interneta i sasvim je običan petak. Ipak svaki dan mi neko od prijatelja ili familije pošalje opreznu poruku, tipa ko ‘jel sve uredu… jesi dobro?’. Brinu se ljudi, ali ne spominju ovu ubojitu boleščinu… nakon što im odgovorim da je ebola na drugom kraju kontinenta i da je de facto bliže njima nego meni, lakne im…

Kažu, naši mediji puni kataklizmičkih najava o pomoru u Africi. Ebola se širi munjevitom brzinom! Cili je svit u opasnosti! Smrt na Crnom kontinentu! Vrište stranice, a novine se prodaju. Vole ljudi kad neko umire u novinama, pogotovo ako je daleko i ako je u teškin mukama.

Stvarnost je drugačija, ali ne puno… ovde ljudi umiru od gladi, kućnog alkohola, HIV-a, uglavnom od onog totalnog siromaštva… ali to nije toliko atraktivno.

Nitko u Hrvatskoj neće uz jutarnju kavu baš napeto čitat o još jednom sasvim običnom, iako stvarnom siromaštvu, u Africi… ajde njih i njihovo siromaštvo su prožvakani čak i u vicevima… onim crnim. Nije to za prve strane. Nema od tog panike.

Sezona je kiselih krastavaca… triba prodat novine, skupit klikove. Biće da je ovo lito kišno, pa se ne utapa dovoljno turista, nemamo domaćih kataklizmi jer je po običaju Sabor zatvoren, a mora da i Mamić šuti pa su naši mediji iz ropotarnica izvukli ebolu… malo je našminkali, napuvali i prodaju muda pod bubriga…

Za večeron kaže domaćin oću li da mi za salatu nariže par kukumara? Neću prijatelju prisili su mi krastavci i kiseli i ovi drugi za ovu godinu…

Oglasi

O autoru aldofranicevic

Novinar, wannabe putopisac i prije svega putnik...
Ovaj unos je objavljen u Putovanja i označen sa , , , , . Bookmarkirajte stalnu vezu.

Jedan odgovor na Jedan petak bez ebole

  1. Povratni ping: Tata, ja, životinjsko carstvo i moj prvi slon | Dalmejšn lost in tranzlejšn

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s