Muke po Malti: Aerodromska avantura i laka para u Hiltonu

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Još nije bilo ni svanilo, a ja san već bia na noge. Kad je situacija takva znači ili san spizom gadno pokvaria želudac večer prije ili rano ujutro putujem negdje. Srećom po mene ovo drugo je bilo u pitanje. Letia san na Maltu.

Cili uzbuđen, još krmeljav i bez cvika san počea bauljajući provjeravat stvari, a onda svativši da je to sasvim besmisleno s obzirom na moju obdarenost kvalitetnom dijoptrijom, nabia očale i put pod noge.

Iako mi je etapa od kućnih vrata do ukrcavanja u avion prilično maglovita spretno sam je odratio, a čak je i let do metropole nekad slavnog austrougarskog carstva protekao spokojno. No u europskoj prijestolnici ozbiljne glazbe po mlađahnog Mediteranca, odnosno mene, stvari su počele ići po zlu.

Uglavnom, u Zagrebu mi nisu mogli iz nekog samo njima poznatog razloga otuć karte za cilo putovanje. Stoga sam lagano, u kaubojskom stilu odguzeljao do prvog službenika na bečkom aerodromu i na svom tečnom engleskom (vokabular ne loš, ali gramatika u najboljem slučaju meksička) upitao da me usmjeri.

Uputi me tako gospodin do nekog Custom servicea da me oni riješe briga. Vrag me odnia ako mi u tom času nije prošlo kroz glavu ‘ala šta je bečki aerodrom za mene’. No karma je kurva. Par trenutaka kasnije sam od dame za pultom dobio naputak da se odgegam na treći terminal, a onda sam shvatio da sam prespavao informaciju o kašnjenju mog aviona iz Zagreba. Spoznavši da mi je preostalo 55 minuta do polijetanja počeo sam jurcati ko bezglavi ork.

Na 3. terminalu me ljupka dama poslala na 2., a s drugog opet na treći jer eto tamo AirMalta ima štand na broju 315. S 315 me poslalo na 420, a tamo me dočekao AirBaltic umjesto AirMalte. Nakon što me odjebala neka random službenica, gospođa na AirBalticu me uputila, za promjenu, na 1.terminal (onaj isti s kojeg sam došao na terminal 3).

Kad san bez duše dotrča do željene lokacije i kada mi se ukaza službeni štand AirMalte ostalo mi je bilo svega 35 minuta. Malo više od po ure, a osam Engleza koji su deboto s obe noge u grobu je opsluživala samo jedna službenica, dok joj je druga, valjda, pravila društvo. Cupkajući i psujući u tandemu s još dvoje sasvim slučajnih putnika iz Hrvatske proša san priko reda i namještajući svoje najumiljatije lice tražia da otvore drugu kasu.

I zaista otvorili su je, a onda mi rekli da san zakasnija, ali ako stignem da će me pustit direkt na vratima.

Ajme tad san požalia šta san picava treninge cilu zimu i zabušava na pripremama. Trča san dok me laptop buba po bubrizima. Mašući putovnicom i derući se na engleskom nekako san uspia nagovorit tipa na provjeri boarding passa da me pusti, ali mislia san da je sve gotovo kad san shvatia da moran i sigurnosnu provjeru proć. Brat bratu 80 svita se nalipilo isprid mene, a ja iman jedva dvadeset minuta.

Balkansko – mediteranski instinkt mi se probudia pa san se provuka ispod 3,4 špage dok me pristojan svit strilja očima, a onda san nažica stariju službenicu da me prošverca na početak reda.

S obziron da san kajiš i sve izvadia trčeći dovde nije bilo potribe da sad s tin otežem. Ubacia san sve na kontrolu i pridržavajući gaće proša kroz detektor. Malo pipanja po testisima i guzici i eto ga.

Majko moja, stić ću. Oznojan cili bez daha mava san onima na vratima da me čekaju. Ostalo je svega par minuta do zatvaranja kad san ‘ukliza’ u nesritni avion.

Muca san, puva do te mire da mi je stjuardesa dala da se napijen. I onda čekaj. Čekaj. Pa mi se došlo pišat, a mi ne poljećemo. Uglavnom, čekalo se 25 minuta onih osam Engleza sa štanda AirMalta. A majku vam.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Kad mi je već put sjebalo, makar mi je doček bia dobar. Na aerodromu se nekim čudom ukaza moj malteški prijatelj Clayton koji je ekipu iz organizacije susreta na koji san iša lipo posla ća (jer svi se oni na Malti znaju) i preuzeo odgovornost za moju malenkost.

Clayton je inače mali, čepoliki, jako glasni Maltežanin kojeg san upozna prije misec dana u Zagrebu i odma se sprijateljili. Valjda san jedino ja kapira njegove čudne fore i konstantnu opsjednutost seksom. Ko će ga znat. Uglavnom tip me dočeka i odvea me ni manje ni više nego u Hilton.

Ne nije moj prijatelj prljavo bogati naftaš ni malteška verzija Nadana Vidoševića nego samo jako snalažljiva verzija kolege mi Joška iz Splita.

Naime, on je radia u jednom od restorana u Hiltonu i dobia je sobu na korištenje. Kad san opalia par selfija na kojima se vidi samo kvarat glave i bokun balkona (jebi ga neman prakse) otišli smo se toćat u bazene. Tad mi je moj vrli drugar izložio zanimljiv poslovni plan, koji za divno čudo nije uključivao seks. Šalim se. Valjda.

Uglavnom on je menadžeru iz tajlandskog restorana (navodno najboljeg na Malti… a neš ti konkurencije) reka da mu dolazi prijatelj novinar koji će napisat jebenu recenziju. Kako ja o spizi neman pojam, jer da iman ne bi težia 60 kila, mora san odbit to.

Ali očito u malteškoj kulturi odbijanje i trabunjanje na engleskome nema isto značenje ko kod nas pa me moj iznimno grlati kolega ipak upozna s upraviteljem restorana…koji je naravno Englez.

Ne moš ti njemu brate objasnit da na svom radnom mistu ne obilaziš vinarije po Istri nego da čekaš krivi korak ministra Jovanovića (što ipak nije tako teško). Davili su oni i pregovarali sa mnom. Biće mislili da mi večera od 150 eura nije dovoljna nego da oću šolde. Išlo je dotle da san izmislia neki časopis u Hrvatskoj i reka da ću ih kontaktirati ako budu zainteresirani. Naravski, od te suradnje nije bilo ništa i da ne bi bilo zabune nisan tia večeru (mito, korupcija i to).

Cili božiji dan san se ja toćava u bazenima i zajebava po saunama pa smo se navečer ipak udostojili poć na projekt. A tamo svita iz cile Europe, pa malo Turaka, par Palestinaca i brate puuno Arapa koji su već krenuli pivat i plesat kad san se pojavia. Od pridruživanja san ipak bia odusta jer kad plešen ljudi često misle da iman nekakav napadaj pa zovu doktora.

Finia je i ovi dugi dan, a ja san ima samo jednu želju a to je da mi niko ne hrče u sobi. Hrkali su – sva trojica.

O autoru aldofranicevic

Novinar, wannabe putopisac i prije svega putnik...
Ovaj unos je objavljen u Putovanja i označen sa , , , . Bookmarkirajte stalnu vezu.

Jedan odgovor na Muke po Malti: Aerodromska avantura i laka para u Hiltonu

  1. Emmanuel Ogoma napisao:

    Wonderful work.Thanks Aldo for sharing your heart out…….

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s